Покрет све снажнији

Градоначелник Њујорка милијардер Мајкл Блумберг истерао је у глуво доба ноћи покрет „Окупирајмо Волстрит” из њихових шатора у парку Зукоти позивајући се на право да уклони потенцијални извор заразе и опасност по здравље грађана.

Свакако не случајно, полиција је некако у исто време кренула у напад на „окупаторе” Окланда, Портланда, Денвера, Берклија. У Лондону су кампери добили ултиматум да се повуку, у Цириху су евакуисани из банкарске зоне.

Нису то морали да раде пред зиму, када је планетарни покрет из једне од својих централа (канадски часопис „Адбастер”) већ добио предлог да се полако тактички повуче из кампова. Други су пак одаслали у етар савет да се „окупатори” изместе на универзитете. Тако је почело логоровање на неким од најпрестижнијих универзитета уз студентски поклич да не желе више да буду саучесници у финансијским спекулацијама које су довеле до светске дужничке кризе.

Покрет незадовољних одавно је по својим одјецима превазишао и парк Зукоти и мадридски трг Врата сунца, где је, како неки кажу, настао окупљајући незадовољнике од 15. маја.

Уз зачуђујуће брзо хоризонтално ширење, испрва незаинтересовани медији прикључили су се друштвеним мрежама и једнаком брзином у свет одашиљали слике, текст, блогове, видео снимке. Објашњењима и прогнозама прикључили су се експерти, нобеловци, угледни професори.

Као спонтани протест, он по њиховој оцени постиже задивљујући успех. Најозбиљнију глобалну дебату о дефициту и рецесији померио је на терен економске правде и демократије.

Један од најпознатијих економиста, Џефри Сакс, директор института Ерт на Колумбији, у прошлонедељној колумни у „Њујорк тајмсу“ доказује да је успех „Окупатора Волстрита” гласник суштинских промена у америчкој политици.

Долази нова генерација лидера, ново прогресивно време, пише Сакс, који претпоставља да ће појединци из антиволстрита бити родоначелници нове политичке платформе која ће почивати на „опорезивању богатих, престанку ратова и враћању на поштену владу за све грађане”.

Слично говори и Урлих Бек, немачки социолог, члан младе групе Спинели основане 2010. која у Бриселу треба да да предлоге о интеграцији ЕУ.

Он у покрету незадовољних види адекватан одговор на напад „дигиталне финансијске флуктуације”. Такви токови који путују муњевито и без опипљивог кеша, мењају културне, политичке па и економске навике човечанства. А финансијски капитализам чини да они који својим дигиталним пословима изазивају највеће ризике, од њих једини и профитирају.

„То је опасност које је постало свесно 99 одсто угроженог човечанства“, каже Бек.

Ако нас преместе са наших тргова, заузећемо факултетске ауле, ако не можемо ни тамо, отићи ћемо својим кућама и као банкари путем технологије сазивати ад хок окупљања. Овако говоре неки од идеолога покрета у Мадриду, Њујорку, Торонту и Сијудад Мексику.

Будућност им не пориче ни Дејвид Мејер, амерички аутор, један од најцењенијих теоретичара „Политике протеста” (његова нова књига) и социјалних покрета у Америци.

„Људи, ангажовани у протесту ‘Окупирајмо’ спавају или не спавају под шаторима, али без обзира на то они формирају нову политику и ње ће се држати до краја свог живота”.

Мејер оцењује да им је тактика врло успешна. Логоровањем на Волстриту привукли су огромну медијску пажњу.

Да се камповање одуговлачило у недоглед, постали би досадни и Богу и људима. Овако, Блумберг им је учинио најбољу услугу. Сада је време за још озбиљнији рад. Како се чини по реакцији јавног мњења и у Европи и у Америци, систем је зрео за суштинске промене.

Зорана Шуваковић