Доживљај отуђености

Издвојили су се глумом, новом драмом, песмом, концертом, балетском игром, филмским ефектом, сценографијом... Обогатили су уметност којом се баве и зато им традиционално "Политика" посвећује своју страну, подсећајући на њихове успехе које су постигли и постали запажени у 2006. години. Нашим читаоцима их,ево,  представљамо, јер – то је била њихова година.

Добитник поетске награде "Млади Дис" за 2006. годину, коју додељује Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" из Чачка, је Драган Радованчевић (1979), студент психологије и велики љубитељ филозофије. Жири, чији је председник био Драган Бошковић, издвојио је Радованчевићеву поетску збирку "Клатно се боји летења" од осталих рукописа због њене "литерарне зрелости и песничке самосвести", као и "кохерентности и провокативности". Радованчевићева поезија поседује "ерудитивни скептицизам", оспорава илузије, а на једном месту млади песник каже да је "човек човеку далеко". 

– Та констатација јесте промишљање једног дубоког емотивног доживљаја отуђености. Реч је, наравно, о парафрази латинске изреке Homo homini lupus est. Иако бих се сложио и са том констатацијом, мислим да је моја осавремењује и креативно допуњава. Она означава отуђеност човека од самог себе, својих изворних потреба, немогућност да се сагледа властито "ја". И сама савремена уметност апстрактна је само у оној мери у којој су то постали међуљудски односи, каже Радованчевић.

Оспоравањем илузија његова поезија ипак "чува оно што мора бити сачувано да би постојала".

– Оспоравање илузија нужно почива на вредновању очигледног, али истовремено у себи крије трунку аутодеструкције. То је постмодерни апсурд: оспоравајући важеће конвенције и друштвене принципе, сами фундирамо терен на ком ће будући ствараоци моћи да оспоравају наше тезе. Али то је и добро, сматра Драган Радованчевић.

Млади песник једном је духовито нагласио да живи у ишчекивању нове светске револуције.

– То је само шаљив осврт на незадовољство устројством света, једна аморфна маса емоција, уверења и полууверења да је другачије не само пожељно, него и могуће. То би била алмодоваровска револуција! Опет бих нагласио да не верујем у револуције које нису утемељене на вредностима које су се показале као неспорно креативне и конструктивне.

Награда на почетку стваралаштва јесте подстрек, шта о њој мисли млади поета?