Декларација и избеглице

На конференцији министара спољних послова Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе, одржаној у Београду 7. новембра, потписана је „Заједничка декларација о окончању расељавања и обезбеђивању трајних решења за угрожене избеглице и интерно расељена лица”. Четири владе су постигле и договор о Заједничком регионалном програму са циљем да се обезбеде стамбена решења за најугроженије избеглице и интерно расељена лица. Планирано је тим поводом да се током 2012. године организује донаторска конференција.

Сматрамо да регионална министарска конференција неће допринети коначном, трајном и правичном решењу имовинских и других проблема више од пола милиона избеглих и прогнаних Срба и више од 100.000 грађана Србије оштећених у својим имовинским и другим правима у државама насталим на подручју бивше СФРЈ. Оштећени грађани траже пре свега да им се врате њихова незаконито одузета имовинска и стечена права којa су уживали пре рата. Један од темеља на којем заснивају свој захтев јесте тзв. Шести извештај о имовини избеглих и прогнаних лица из Хрватске и имовини грађана СРЈ која се налази у Републици Хрватској. Шести привремени извештај је сачињен 2001. а садржи податке о имовини прогнаних и избеглих из Хрватске на основу 68.076 пријава попуњених за време пописа из 1996. године.

У најновијој заједничкој декларацији не говори се о повратку одузетих имовинских и стечених права избеглих. Овим документом се шаље порука јавности да су наши имовински проблеми решени а да је остало нешто социјалних случајева који ће се решавати наредних пет година. То се може јасно уочити из реченице на крају заједничке декларације: „Поздрављамо Донаторску конференцију као последњи напор међународне заједнице да затвори поглавље избеглиштва у региону из периода 1991–1995. године”.

Потписана заједничка декларација је у интересу Хрватске јер се шаље порука да су имовински и други проблеми избеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана решени. Неколико дана после одржане министарске конференције донета је одлука да 9. децембра 2011. буде потписан уговор о приступању између Хрватске и Европске уније.

Није нам познато зашто Влада Србије није подржала наш став да се заједничка декларација допуни одредбом према којој се четири државе обавезују да ће хитно започети дијалог и постићи договор о повратку наших незаконито одузетих имовинских и стечених права. Такође, зашто Влада Србија није упознала ЕУ да Хрватска годинама не пристаје да започне дијалог о спровођењу Анекса Г Бечког споразума о сукцесији у којем се јасно наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31. 12. 1990. године.

Председник Коалиције удружења избеглица