Сиромашни жртве зараза

ВАШИНГТОН – Осамдесет одсто жртава заразе су житељи сиромашних земаља, оних које имају најмање услова да се изборе са опаким болестима као што је сида, маларија и туберкулоза.

Током протекле године, институције широм света прикупиле су око 10 милијарди долара за бору против зараза, али експерти упозоравају да највећи донатори нису дали онолико колико су обећали и да би то могло да доведе до великог јаза између потребних и доступних фондова.

Сју Перез прати глобалне здравствене трендове за америчку невладину организацију РЕСУЛТС која промовише борбу против сиромаштва. По њеним речима, борба против сиде, маларије и туберкулозе у 2006. није дала очекиван резултат.

Прикупљено је тек пола средстава која су донатори за ту намену обећали. Ако се тај тренд настави, упозорава Перезова, а преноси Глас Америке, јаз између потребних и доступних фондова ће се повећавати.

"За борбу против сиде пројектовано је 18 милијарди долара за 2007, а за 2008. годину предвиђено је да се прикупе 22 милијарде. Међутим, тренутно се на борбу против сиде троши око 8.3 милијарде долара", указала је она.

Слична је ситуација и са превенцијом туберкулозе за коју би, током наредне деценије, могло да недостаје чак 31 милијарда долара. За маларију би, ако се садашњи трендови наставе, током наредних десет година у просеку недостајале око три милијарде долара годишње.

Индустријски најразвијеније државе окупљене у Групи 8, уз мултилатералне институције попут Светске банке и "Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије", највећи су донатори, а више од десетине укупних средстава дају приватне фондације, попут "Фондације Била и Мелинде Гејтс".

Та фондација је ове године од једног од најбогатијих људи на планети, инвеститора Ворена Бафета, добила 30 милијарди долара. Бафет сматра да своје богатство даје људима који ће га употребити боље него што би он то учинио. Сју Перез каже да су такви хуманитарни прилози подстрек за Групу 8 и друге донаторе да испуне своја обећања.

Током 2006. године организација која окупља 500 различитих светских институција, под називом "Партнерство за заустављање туберкулозе", објавила је да жели да до 2015. године заустави раст броја оболелих. Та организација је прикупила око 2.5 милиона долара, од 5.6 милиона колико је процењена потреба за 2007. годину.

Поред тога, афрички лидери су на самиту у Нигерији потписали декларацију у којој су се обавезали да ће до 2010. омогућити универзалан приступ лековима и третману све три заразе: сиде, туберкулозе и маларије.

Хусен Кувадија, са катедре за истраживање ХИВ/АИДС-а на медицинском факултету "Нелсон Р. Мендела" у Јужној Африци, подсећа да је на самиту у Нигерији наглашен изазов с којим су, у борби против три велике заразе, суочени слаби здравствени системи афричких држава.

"Многи донатори се надају да ће новац који обезбеде бити искоришћен не само за третман болести, већ да ће помоћи изградњу одрживог система здравствених радника и клиника који ће решавати и свакодневне недаће сиромашног становништва", оценио је Кувадија и нагласио да дугорочно решење проблема зависи подједнако и од економског и од здравственог аспекта.

По његовом мишљену, морају се решити крупна питања, без обзира на то да ли је реч о дуговањима или трговинским баријерама, да би се омогућило да се локалне економије развијају и постану одрживе и тако афричке државе буду у стању да адекватно брину о свом становништву.

Кувадија жели да све државе испуне своја обећања када је у питању прикупљање фондова за борбу против три смртоносне заразе, али каже да новац сам по себи неће учинити популацију здравијом. По његовим речима, највећи изазов за локалне владе биће изградња стабилне економије која ће моћи да издржи трошкове адекватне здравствене заштите. (Фонет)