Историја жеља

Поштоваоци Јосипа Броза Тита засигурно ће уживати у веома атрактивној изложби новогодишњих честитки из ликовне збирке Музеја историје Југославије и архиве овог надалеко познатог владара, која ће у неформалној атмосфери бити отворена данас, у 13 часова, у Музеју "25. мај". Ауторка концепта Ана Панић поиграла се са називом изложбе и свој ауторски кредо сажела у једноставном али оригиналном наслову "Честитамо" (чес-Тита-мо). 
Према речима ауторке, гости изложбе праву празничну чаролију доживеће уз помоћ 19 репрезентативних честитки великог формата које, поред лепих жеља упућених Јосипу Брозу Титу, садрже и оригиналне ликовне радове – цртеже, аквареле и графике еминентних југословенских уметника као што су Пеђа Милосављевић, Иван Радовић, Мерсад Бербер, Душан Џамоња, Лазар Вујаклија, Отон Глиха, Исмет Мујезиновић, Џевад Хозо и други. 

Посетиоцима ће посебно бити занимљиво да виде формалне честитке луксузне израде председника многих земаља света, са њиховим потписима, попут Жаклине и Џона Кенедија, Џимија Картера, Леонида Брежњева, Фидела Кастра, Жоржа Помпидуа, Елене и Николаја Чаушескуа, Идија Амина, Нехруа, Насера... Ту су и честитке разних краљевских породица, али и Титових личних пријатеља, познатих ствараоца из света филма, уметности, књижевности и науке.

Куриозитет представљају, како тврди Ана Панић, оригинални рукописи – честитке које је Тито слао Стаљину, Черчилу и Рузвелту.

Посебну целину чине честитке обичних, анонимних људи из разних организација. Распоређене хронолошки, ове новогодишње поруке чине малу историју жеља друге половине прошлог века.

Изложба у Музеју "25. мај" добија посебан значај у новом миленијуму када обичај слања новогодишњих порука готово изумире, а и-мејл честитке узимају примат. Овај претпразнични ритуал потиче још из древне Кине, где су жеље за добрим здрављем размењиване током пролећног фестивала, односно прославе кинеске Нове године, а новогодишњим графикама украшавани домови. Честитке на ручно рађеном папиру појављују се у Европи почетком 15. века, а прва штампана честитка настала је 1843. године по наруџбини сер Хенрија Кола, првог директора Музеја Викторије и Алберта у Лондону.