Да ли ће влада пасти ако не добијемо кандидатуру

Могућност да Србија 9. децембра не добије кандидатуру за чланство у ЕУ виси у ваздуху, али судећи по речима представника владајуће коалиције, такав исход ове етапе европског пута не значи обавезно пад владе и расписивање избора. Иако је реч о једном од два основна приоритета владе Мирка Цветковића и иако се недељама међу коалиционим партнерима ломе копља око тога који је приоритет „главнији”, ЕУ или Косово, изгледа да ни најтврђе присталице Европске уније још нису сигурне шта им је чинити 10. децембра ако дан раније одлука Европског савета буде негативна.

За разлику од представника власти који не одговарају директно на питање шта ће бити с владом (и шта би требало да буде с владом) ако не добијемо кандидатуру, шеф највеће опозиционе странке Томислав Николић је јасан – Влада Србије би пала 10. децембра. Лидер напредњака верује да ће Србија добити статус кандидата, али ако се то случајно не би догодило, влада би пала „јер је све своје капацитете, све своје могућности, свој труд да се представи као добра, везала за то да ће да испуни услове ЕУ и обезбеди тај статус”.

„Не могу ни да замислим да 9. децембра сазнамо да Србија нема статус кандидата, а да представници власти могу мирно ту ноћ да спавају или да се сутра појаве на телевизији и кажу да није ни битно, као што говоре о декларацији о Косову и Метохији. Мислим да би часни људи 10. децембра поднели оставке и не би чекали да их грађани Србије на то натерају”, рекао је Николић за Танјуг.

Шта о томе мисле у стожерној странци владајуће коалиције, ДС-у, јуче нисмо могли да чујемо, а Бранко Ружић (СПС) наводи да је то само још један од датума на јасно дефинисаном путу европских интеграција.

„Очекујем, наравно, позитиван исход 9. децембра, али у сваком случају ће тај процес европских интеграција бити настављен и у време трајања будуће владе јер ће то бити влада континуитета у односу на реализацију тог циља. У том смислу, не видим да ће било шта проблематично или епохално донети собом чињеница да смо добили статус кандидата што, наравно, сви очекујемо и сви сигнали из Европе то говоре, или уколико, не дај боже, буде неко другачије решење”, каже Ружић и оцењује да ће избори бити одржани у редовном року, у изборној години.

На питање да ли је исправно да се избори одрже у редовном року ако не добијемо кандидатуру, он каже да не жели да се бави хипотезама. „Сматрам да је политички одговорно да сачекамо тај 9. децембар, а у односу на одлуку коју буде донео Европски савет, лидери коалиције и политичко руководство земље донеће најбољу могућу одлуку која ће бити у интересу демократије и грађана Србије”, наглашава Ружић.

Немања Старовић (СПО) каже да је „много важније шта ће се десити са нашим друштвом и државом ако се покаже да је политика владе која је вођена у последње време довела до нечега што бисмо слободно могли назвати неуспехом”. И то, према његовим речима, није неуспех владе, него неуспех друштва с обзиром на 11 година демократске транзиције.

Да ли би влада могла (и да ли би требало) да преживи и тај неуспех? „Не знам да ли би влада могла то да преживи и не сматрам то кључним питањем. Мислим да би то био велики неуспех и читаве политичке класе, слободно можемо рећи и генерације политичара која делује у Србији последњих 10 година, а да би најмања жртва у свему томе могла бити влада и њена судбина. Сматрамо да је судбински много важнији тај 9. децембар од чињенице да ли ћемо имати изборе у јануару, фебруару или у априлу”, истиче Старовић.

Ни Сузана Грубјешић (УРС) не одговара директно: „Желим да верујем да чинимо све да добијемо кандидатуру. У супротном, то би био неуспех ове владе, ма колико се неки трудили да то релативизују”.

А лидер ЛСВ-а Ненад Чанак, изражавајући уверење да ће Србија 9. децембра добити кандидатуру, само каже да се овој влади, у сваком случају, приближава законски завршетак мандата.

Бојан Ђурић, из ЛДП-а, опозиционе странке која је подржавала владу у доношењу „европских закона”, конкретнији је од представника власти. Како каже, без обзира на исход 9. децембра, власт је дужна да одмах после тога саопшти датум избора.

„Мислим да то неће моћи да избегну, без обзира на амбицију да изборе одложе до маја. Једноставно, са или без кандидатуре, заједничка политика владајуће коалиције више не постоји чак ни на нивоу понављања фразе ’и Косово и Европа’. Та политичка конфузија је потпуно неодржива већ сада и угрожава и минималне шансе да трајно не затворимо европска врата. И јучерашња седница Одбора за КиМ је показала да смо на ивици националне катастрофе која је неизбежна без избора”, каже Ђурић.

Све оно што су рекли за „Политику” представници владајуће коалиције можда је садржано у ономе што је лидер СПС-а Ивица Дачић јуче рекао – у Влади Србије нема ванредних ситуација, она је у кризи од формирања, исто као што је Србија у кризи последњих 20 година, па ипак опстаје.