Потрошачи у заблуди

На пола литра пастеризованог млека, које се у просеку продаје за око тридесет динара, велики трговински ланци могу да зараде скоро 10 динара. На ову чињеницу указали су стручњаци Економског института у последњем броју билтена "Макроекономске анализе и трендови", а реч је о истраживању Министарства трговине, туризма и услуга из маја ове године. То значи да на популарној "кравици" трговци имају марже од осам па до безмало 14 процената. На литру јестивог уља, како смо већ известили, трговачка зарада се креће до чак 30 процената, а на килограму шећера и до 15 процената од продајне цене.

Ипак, у "Делти" истичу да се ситуација у међувремену променила и да поменути подаци више не одражавају право стање ствари. Они напомињу да маржа не представља чисту зараду, већ од те суме треба подмирити трошкове транспорта, платити запослене и многе друге пословне издатке. О појединачним набавним и продајним ценама не желе да говоре, јер је то, како објашњавају, пословна политика куће. О маржама, подсећају, никада не говоре јавно. А о томе шта потрошачи мисле, кажу, најбоље говори податак да се њихов број у "Делтиним" малопродајним објектима из дан у дан повећава. И да је потрошачка корпа "отежала".

Као што смо већ писали, подаци у које смо имали увид у говорили су о томе да се у мају у "Меркатору" само на разлици између набавне и продајне цене на литру јестивог "Виталовог" уља зарађивало седам процената, у "Веропулосу" 6,31, у "Родићу" 0,90, у "Максију" 16,66 процената, а у "Це маркету" 25, 42 одсто.

Неки економисти истичу да за ово "драње потрошача" не треба кривити само трговце, јер они користе оно што им овдашње тржиште дозвољава. Према речима Данијела Цвијетићанина, ректора БК Универзитета, природно је да се трговци труде да зараде највише што могу.

– Цене и марже су високе у оним земљама где не постоји економска слобода, где конкуренција не долази из разних разлога. Без обзира на то да ли је разлог компликована процедура или неразвијено тржиште. То ће бити тако све док политика доминира привредом. Морају се свима обезбедити исти услови за пословање – истиче Цвијетићанин.

Петар Богосављевић, директор Покрета за заштиту потрошача, међутим, тврди да су високе марже само злоупотреба успостављених позиција на тржишту. Долазак страних ланаца досад није био у функцији смањења цена, јер су стизали на тржиште где су малопродајне цене формиране.

– Зашто продавац не би искористио јединствену шансу у региону. То је сан сваког трговца. Сада је држава на потезу да обезбеди лојалне, фер и конкурентске односе – истиче Богосављевић и додаје да је често пракса да у трговачким ланцима марже на неке производе буду ниске, а на друге високе. То, према његовим речима, потрошаче може да доведе у заблуду.

Владана Хамовић из Института за економику пољопривреде истиче да је очигледно да, без обзира на то што је Антимонополски закон донет, он још не функционише у правом смислу.

– Уместо да се доласком страних ланаца марже смање, ми смо имали обрнуту ситуацију. Оне су чак повећане. Наравно да нико од трговаца не покушава да се одрекне зараде, када нема неке опште акције за смањење маржи – казала је Хамовић.