Јесетра плива и „испод жита”

Јесетре из Бугарске и Румуније све чешће „пливају” Дунавом узводно и своја јајашца, од којих се прави скупоцени кавијар, „полажу” на столове ресторана на гласу и добростојећих кућа широм Европске уније. Јесетра уме, како се испоставило, да плива не само под водом него и „испод жита”.

Глобална мрежа за праћење промета дивље флоре и фауне (Трефик) у извештају, који је објавио Светски фонд за заштиту природе, сумња да бугарски и румунски продавци кавијара, сем што користе кријумчарске канале, злоупотребљавају и званичне трговачке руте.

Надувавајући статистику о јесетри узгојеној у рибњацима, јединим местима где је и даље дозвољено ловити ту угрожену врсту, румунски и бугарски произвођачи у извозне квоте својих земаља подмећу кавијар који је заправо добијен од рибе незаконито ухваћене у Црном мору и Каспијском језеру и одатле прошверцован до њих. Тако је, сумња Трефик, преко две најновије чланице ЕУ отворен пролаз прокријумчареном кавијару до целог тржишта које је под контролом Брисела.

Од кавијара, чија цена на легалном тржишту достиже и 6.000 евра за килограм, скупљи би ваљда био једино бифтек од диносауруса, врсте старе колико и јесетре. Пошто су се показале као тако добра удица за пецање у богаташким џеповима, јесетре су данас свуда у свету под ударом прекомерног риболова и на добром путу да се својим праисторијским вршњацима придруже на списку заувек несталих еволутивних варијетета.

У Европи одрживе заједнице јесетри постоје само у две земље, а на Дунаву, јединој великој европској реци где је њихово очување и даље могуће, пет од шест јесетарских врста је готово истребљено.

Више од седам тона кавијара заплењено је у Европи од 2000. до 2007. године, али се верује да је обим незаконите трговине тим деликатесом и знатно већи. Кријумчари су уиграни и, по свему судећи, повезани са организованим криминалом.

Тешко је поверовати да су они у својој мрежи заобишли Бугарску и Румунију, које спадају у највеће извознике кавијара, тако да Трефик чуди званична статистика тих земаља, која не бележи ниједан узапћен нелегални контингент. Подаци ова два српска суседа који показују привидно мировање шверцера нису ни у сагласју са евиденцијом полиције и тржишне инспекције у остатку ЕУ, у чијих је десет држава од 2000. до 2007. године заплењено 14 товара кавијара пореклом из Румуније и Бугарске, пристиглих незнаним путевима, без оверене документације.

Једна од тих заплена десила се пре две године у Немачкој, чије су власти анализирале узорке и утврдиле да потичу из Каспијског језера. То је индиректно потврдило причу сведока у истрази Келнске царине о организованом криминалу, који је иследницима навео да се прокријумчарени руски кавијар продаје у ЕУ под бугарским етикетама.

Трефик сматра индикативним и то што је Бугарска успела да врло брзо након забране лова јесетре у дивљини почне да извози још веће количине кавијара, премда произвођачи сада смеју да га праве искључиво од јаја јесетри гајених у рибњацима, који су, по томе судећи, за задивљујуће кратко време надокнадили велики губитак „сировина” настао ускраћивањем богатих природних ловишта. Ова организација се прибојава да се наглим растом производње путем узгоја само маскира прилив прошверцованих количина, које се у квотама за извоз потом легално растурају на европском тржишту.

Кријумчарима посао олакшавају и трговци кавијаром, као и конзументи, упозорава Трефик. Ни једни ни други не обраћају много пажње на то да кавијар без етикете не ваља куповати. Када би се клонили кутија које нису прописно означене, задали би ударац илегалним продавцима.