Акцијама до гласова

У борби за гласове бирача на предстојећим парламентарним изборима, поједине странке поручују грађанима да и они који су до сада у процесу приватизације остали ускраћени имају шансу да постану акционари. Потребно је само да заокруже "прави" број на гласачком листићу и ето бесплатних акција. Обећавају чак и оне странке, које су имале прилику да претходних година у Народној скупштини Србије подрже пакет закона, који је предвиђао бесплатну поделу акција јавних предузећа, а који је, као народна иницијатива, "оверен" потписима пола милиона грађана, ушао у скупштинску процедуру. Одлуком већине посланика на мајској седници парламента, без много расправе, закони су одбачени.

Одбацивање ових закона једни сада објашњавају тиме да "тада није било политичке воље", други остају при ставу да ови предлози закона нису били добри, они имају боља решења, а трећи избегавају да било шта кажу.

Народна иницијатива

Акцију за народну иницијативу покренули су синдикати НИС-а, ЕПС-а и ПТТ-а, а пакетом аката предлагане су измене Закона о приватизацији и иницирано je формирање три нова предузећа, НИС, ЕПС и ПТТ Телеком са заједничким префиксом "капитал", у која би се пренела средства и права постојећих компанија, која би имала јасно разграничену структуру капитала. Према предложеним решењима 70 одсто капитала припало би држави, а по 15 процената радницима тих компанија и Приватизационом регистру. Акције би грађанима биле подељене у року од 180 дана од дана усвајања закона, али пре приватизације.

Бранко Павловић, правни заступник ове иницијативе, разговарао је са представницима свих посланичких група у парламенту и изјављивао да је оптимиста што се тиче усвајања закона. Оптимизам је изградио на томе што га, како је тада рекао, нико није одбио. Међутим, нико, осим социјалиста, није рекао ни да ће законе подржати. Павловићевог оптимизма није нестало ни после седнице Одбора за приватизацију, где је предлог глатко одбијен. Посланицима је од Павловићевог објашњења уверљивија била извршна директорка Агенције за приватизацију Бранка Радовић-Јанковић, која је рекла да је ова идеја неостварива: "Приватизациони регистар треба најпре да прерасте у фонд, који би водио рачуна о очувању и увећању вредности капитала унетог у једно инвестиционо друштво. Сем законски одређених 15 одсто акција из сваке тендерске продаје, у тај фонд би ушла и адекватна количина капитала оствареног у приватизацији државних фирми. Зато се мора сачекати крај приватизације да бисмо знали колики приватизациони колач можемо да делимо". Дакле, грађани који нису добили акцију, морају да сачекају крај 2007. да се заврши приватизација, а на бесплатне акције могли би да рачунају тек 2009, како је предвиђено важећим законом. Синдикати су, међутим, тражили поделу акција пре приватизације, јер ће, како су истицали, после ње оне бити безвредне. Иначе, према "синдикалном предлогу", решења о бесплатним акцијама применила би се на сва јавна предузећа (осам републичких и око 500 локалних).

Закони су пред парламент стигли у мају, са препоруком Одбора за приватизацију да не буду прихваћени. Осим Бранислава Стевановића, бившег радикала, и социјалиста, који су подржавали предлог, нико други није учествовао у расправи. Свој став су рекли на гласању – већина је била "против", Стевановић и социјалисти су гласали "за", као и Љиљана Несторовић и Мехо Омеровић из СДП-а. Посланици ДС-а, много пре ове расправе, почели су да бојкотују рад парламента, па их ни тада није било, а радикали нису присуствовали гласању.

Сада се ситуација изгледа мења. Српски покрет обнове у предизборној кампањи обећава бесплатне акције, уз критику што то није раније учињено, мада су и чланови владе из ове странке подржали владина решења, а посланици гласали против "синдикалног предлога". Срђан Срећковић, потпредседник ове странке, каже да у мају није било политичке воље за усвајање закона и то је објашњење што посланици нису подржали законе. Он истиче да "процес приватизације јавних предузећа тек почиње, сада је прави тренутак за бесплатне акције и довођење свих грађана у равноправан положај".

Промена ставова

И Г17 плус у предизборној кампањи обећава бесплатне акције, иако је доскорашњи министар финансија Млађан Динкић овај предлог својевремено описао као популистички, истичући да "нема државе на свету која би га прихватила". Сузана Грубјешић, члан Председништва Г17 плус, сада каже да закони о којима се парламент изјашњавао нису добили подршку њене странке зато што нису били добри. Она објашњава да је Млађан Динкић, лидер Г17 плус, почетком децембра обећао да ће се залагати за доношење закона о приватизацији НИС-а, којим би била регулисана и подела акција – 15 одсто акција добили би грађани који до сада нису имали прилике да постану акционари.

На предизборне приче о бесплатним акцијама, Предраг Бубало, министар привреде и функционер ДСС-а, одговорио је да ће то питање бити решено до 2009. године. У ДСС-у није било расположених да појасне свој став о бесплатним акцијама – неки су се извинили, други обећали изјаву, па се нису јављали... И посланици ДСС-а гласали су против "синдикалних закона".

Предизборну причу о бесплатним акцијама, Жарко Обрадовић, заменик председника СПС-а, наводи као пример лицемерја политичара. Он додаје: "Огроман број политичара има једну причу за народ, а друго раде у парламенту. Сада обећавају акције, а нису хтели ни у дебати о томе да учествују. Чекали су крај расправе да би гласали "против". Ми смо гласали "за" и тиме показали шта мислимо о бесплатним акцијама".

Томислав Николић, заменик председника СРС, каже да ова прича о бесплатним акцијама у предизборној кампањи сведочи да је у кампањи све могуће: "Могуће је да се Динкић бори против криминала, Тадић за опстанак Космета у Србији, а Коштуница за запошљавање, као да су сви до сада били у опозицији. Ми смо и онда били, а и сада смо за то да се све бесплатне акције распореде равномерно на све грађане, без фаворизовања оних који раде у јавним фирмама".

Николић је заиста, после мајског разговора са Бранком Павловићем, рекао да радикали не би могли да подрже овај предлог, јер су они за то да се акције поделе подједнако свима, да "нема привилегија за оне који су имали среће да раде у добростојећим јавним предузећима".

Посланик СДП-а, сада кандидат за ту функцију на листи ДС-а, Мехо Омеровић, који је подржао "синдикалне законе", каже да "представници владајућих странака, које нису гласале за законе, сада хоће да се прикажу као заштитници права и интереса радника. Ја сам гласао ,за’, јер сам мислио и сада мислим да је то правично решење".