Отпремнином до посла

У популарној подели на добитнике и губитнике транзиције, радници некадашњих друштвених предузећа који су остали без посла или им се то ускоро може догодити, свакако спадају у категорију великих губитника.
Па ипак, судбини "вишкова запослених" се не посвећује довољна јавна пажња, можда и због прилично раширене злурадости неких коментатора. Ови малограђански "тржишни фундаменталисти" обично тврде да је класична, "фабричка" радничка класа уживала у незаслуженом благостању самоуправљања, касније подржавала Милошевићев режим и пружала отпор тржишним променама, да би сада дошло време за наплату старих рачуна.

Ништа не може бити неправедније од оваквог приступа. Садашњи стварни или потенцијални "вишкови запослених" су, углавном седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, у оквирима једног просперитетног и наизглед стабилног система, доносили савршено рационалне одлуке о свом школовању, професији и каријери. Систем је изненада срушен у околностима које нису пружале велике могућности за одбрану колективних интереса радништва, већ скоро искључиво за индивидуалне стратегије преживљавања.

Велики лом деведесетих је погодио све раднике; ипак, они старији отишли су некако у пензију; они млађи у нове послове, или у иностранство; средња генерација (рођени педесетих и почетком шездесетих година прошлог века), премлада за пензију, углавном престара за пуну просторну и професионалну мобилност, поднела је највећи терет економске катастрофе.

Транзиција није променила набоље ствари за ову "жртвовану" генерацију. Нови послодавци цене младост и нове вештине. За "вишкове" су осмишљени наизглед великодушни пакети отпремнина кроз транзиционе фондове, из средстава којима је раније кроз субвенције "пропалим" фирмама купован социјални мир и из нових кредита међународних финансијских институција.

Проблем с отпремнином је што је у стању да обезбеди само веома привремену финансијску, али не и трајнију егзистенцијалну сигурност радницима који остају без посла. Неколико недавних истраживања (Цонзит, Стратешки маркетинг) показало је да се отпремнине најчешће троше на враћање дугова, замену дотрајалих кућних апарата и за текућу потрошњу. Врло мали број радника одлучи се за отпочињање сопственог бизниса, што је природно, чак и када почетни капитал не би био проблем – људи са предузетничким склоностима свуда представљају малу мањину у радној снази. Већина радника, посебно старијих, преферира сигуран посао код поузданог послодавца уместо ризичног отискивања у воде самозапослености и малог предузетништва.

Пројекат "Отпремнином до посла" који је отпочео пре неколико месеци, кроз сарадњу УНДП-а, Аустријске канцеларије за развој, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и Националне службе за запошљавање – уважава жељу већине радника да раде за плату, пре него да отпочну сопствени бизнис. Он настоји да им помогне у проналажењу неког другог сличног посла код новог послодавца унутар растућег приватног сектора. Идеја је да се отпремнина коју би радник добио приликом отпуштања употреби као субвенција новом послодавцу, а да радник – у идеалном случају – уопште и не прође кроз искуство незапослености.

Овај пројекат вероватно почиње касније него што би требало; до сада је на отпремнине потрошено више од 200 милиона евра, а највећи део тог новца није инвестиран у будућност, већ у текућу потрошњу. Ипак, он ће представљати додатну алтернативу за више од 100.000 радника, колико се очекује да ће изгубити посао услед приватизације и реструктуирања током ове и следеће године. Талас отпуштања нажалост неће престати ускоро – многа недавно приватизована предузећа једва чекају да прође заштитни период од две-три године, после кога стичу право да смање број запослених. Такође, јавна предузећа и јавну управу чекају нове рационализације.

Програм је потпуно добровољан и пажљиво осмишљен тако да пружи максималну заштиту и подршку свим учесницима. За раднике који желе да се прикључе пројекту биће у оквиру филијала Националне службе за запошљавање отворени посебни пунктови по принципу јединственог шалтера где ће се пружати услуге информисања, посредовања и правничке подршке. Истовремено, биће остварена комуникација с приватним послодавцима који испуњавају пројектне критеријуме (величина, пословни успех и експанзија запослености) и са онима међу њима који покажу заинтересованост активно ће се радити на проналажењу одговарајућих радника. Уговори о запослењу ће бити индивидуализовани, гарантујући основну заштиту, али дозвољавајући флексибилност и слободни договор заинтересованих радника и послодаваца.

Приватне и јавне користи од ове продуктивне употребе отпремнине су несумњиве. Уместо варљиве једнократне финансијске инјекције, радник добија ново стално радно место код просперитетног приватног послодавца и прилику да ради и зарађује до краја радног века. Послодавац добија искусног радника уз финансијски подстицај који му омогућује да опреми ново радно место, уплаћује доприносе за социјално осигурање, или инвестира у специфичну обуку новозапосленог. Са становишта јавног интереса, повећава се запосленост, а смањују незапосленост и ризик од сиромаштва и социјалне искључености.