Кандидујемо економске реформе као предизборну тему

Рапидно опадање броја радних места у Србији, све мања потрошачка корпа и све већи број грађана који живе на ивици сиромаштва, довело је економске реформе у сам врх политичке агенде ове земље, а тиме и предстојеће изборне кампање. Поред питања од кључног националног интереса која су доминирала у претходним предизборним кампањама (Хашки трибунал, статусно решење за Косово и Метохију) заслужено место коначно је добила и тема економских реформи.

„Визија 2016 – Економска агенда за нову владу – привреда и локална самоуправа имају реч”, пројекат је који управо на ова економска, егзистенцијална питања жели да пронађе конкретне одговоре. И, затим, да „убеди” представнике политичких партија да предлоге уврсте у своје предизборне програме. Уз нашу подршку овај пројекат спроводе Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Стална конференција градова и општина.

До сада смо организовали четири округла столу, у Зајечару, Сокобањи, Књажевцу и Београду. У плану нам је још осам широм Србије, и један завршни у Београду. Предлози учесника округлих столова биће спојени у један документ реформских мера који ће бити представљен новој влади. После 100 дана рада те владе НАЛЕД ће „подвући црту” и мерити шта је од препорука уважено. О томе ћемо редовно извештавати јавност.

Наравно, кад је реч о реформама за подстицај привреде увек има и оних који сматрају да цела истина лежи у томе да држава смањује порезе и таксе за привреду, али то би само по себи било превише једнострано. Привреди је потребна јака држава која може да обезбеди одговарајуће услове за приватно пословање. Нигде не постоји јака економија без ефикасне државне администрације. А то има своју цену. Са друге стране, привреда има право да тражи квалитетну услугу за то што одваја за државу.

Реформе које подстичу економски развој Србије не смеју да допринесу повећању дефицита у државном буџету. На дуги рок економски просперитет ове државе зависи и од могућности да смањи своја акумулирана дуговања из прошлости. Економске последице последњих ратова, дискутабилне инвестиције државе, тржишни монополи, лоше приватизације, и неефикасно опорезивање „тајкуна” и милионера и, на крају, светска економска криза довели су Србију у положај где сада јесмо. Ако не реагујемо, тај терет ће пасти на плећа будућих генерација и онда ће та дуговања потенцијално „прогутати” остале инвестиције. Другим речима: држава мора да функционише у оквиру средстава са којима располаже. Влада мора да ради оно што српска породица годинама чини – да прецрта оне инвестиције које не може себи да приушти, а инвестира у оно што је стварно битно. Треба да се инвестира у оно што омогућава економски раст и запошљавање и тиме дугорочно доприноси смањењу буџетског дефицита и прекомерном задуживању.

До сада смо у разговору са представницима привреде, локалних самоуправа и политичких партија већ „искристалисали” неке закључке. На пример, опорезивање имовине може да отвори простор за смањење опорезивања зарада запослених. Другим речима, не треба опорезивати оне који раде већ оне који поседују. Сива економија и рад на црно значајно оптерећују привреду која послује у легалним токовима. Неопходно је заштитити легалну привреду, а у томе значајну улогу треба да имају инспекцијски органи који се сада сви проглашавају ненадлежнима за сиву економију.

Све идеје привреде иду ка томе да нико не треба да буде превише оптерећен тиме што послује у легалним токовима, плаћајући држави све порезе и доприносе. И они који тренутно раде „на црно” треба да плате и допринесу свој део заједници.

Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ