Шпанији предстоји „немачка медицина”

Шпанија нема времена за вакуум, нити Марјано Рахој, који од социјалиста преузима кормило владе, али који тек пред Божић може да приушти дане славља због убедљиве победе Народне партије. Резултати шпанских избора најречитије говоре о парадоксу актуелног демократског устројства у Европи.

Никада нико, од смрти Франка, није успео да прикупи тако апсолутну већину као ову коју је са 186 места у парламенту добила конзервативна Народна партија и њен лидер Марјано Рахој. Али у исто време, нико није имао ужи маневарски простор него што ће имати нова влада.

Рахој је водио кампању скривених речи, употребљавао је „бенсендинску реторику” како би успавао а не разбудио бираче, недвосмислена је оцена страних и домаћих аналитичара. Није му на томе замерено, резултати избора унапред су били познати, криза је однела још једну своју жртву. Партија социјалиста Хосеа Луиса Сапатера претрпела је највећи пораз у својој историји.

Шпанци не воле кад им неко споља одређује шта треба да раде, констатовао је и Рахој пред крај изборне кампање. Али његови први кораци на премијерском месту већ су унапред зацртани програмом фискалне консолидације коју тражи Европа. Они, подразумевају још много оштрији план резања буџета него што је било спроведено Сапатеровим мерама.

Шпанци су били спремни да разумеју Рахојову неодређеност у изборној кампањи, свесни да су демократски процеси већ дуже у потпуној власти свемоћног тржишта. Али, сада је и та парада завршена, не може се више изгубити ни један једини дан.

„Грађани, и они који су гласали за Рахоја, и који нису, морају у најкраћем могућем року да сазнају за план хитних мера, које је победник тако вешто скривао у току кампање”, пише мадридски „Паис”.

То тражи и тржиште, које није уверено у шпански преокрет, па је вредност главног индекса мадридске берзе у јуче ујутро пала за 1,2 одсто.

Рахој ће зато морати да стави карте на сто, и пре него што 20. децембра званично преузме власт. Према писању немачких медија, Ангела Меркел од њега очекује да изложи детаље свог плана већ 9. децембра, на самиту Европске уније и „најзад” каже шта конкретно планира да уради како би извукао Шпанију из дужничке кризе. Како, кад Сапатеро у том тренутку још увек званично води земљу? Али, судећи по томе у каквом стању је земља, актуелни премијер неће инсистирати на формалностима.

Сапатеро је уводећи пакет штедње успео да смањи трошкове за недовољних десет милијарди евра. Рахој ће морати да утростручи ту суму, и то брзо. Одакле да узме та средства када је стопа незапослености већ двоструко већа (22 одсто) него у ЕУ и кад покрет незадовољника који постоји од 15. маја, на сваки нови рез реагује масовним изласком на улице и тргове.

Са друге стране, једино је пензионерима обећао да ће им повратити куповну моћ. Да би то учинио мораће, како су израчунали домаћи економисти, да из буџета захвати још три милијарде евра.

Упркос победи, овај нехаризматични лидер, који није склон оштрим речима ни сукобима, избегава медије и нема много искуства у спољној политици, могао би да се осети пораженим и пре него што ступи на власт. На европским кладионицама већ је почело погађање ко је у овом домино низу следећи у падању. На Шпанију и Француску су стављени највећи улози. А Британци се питају да ли горка „немачка медицина” (Би-Би-Си) помаже да болесник оздрави или му погоршава ионако лоше стање. И да ли је евро уопште излечив.