Лобирају за царски град

Вероватно ни једна светска метропола нема толико различитих имена као престоница Аустрије: Словенци је зову Дунај, Мађари и Срби Беч, Енглези Вијена а њени житељи Вин. Рекло би се да је тајна у томе што је царски град на Дунаву као неки велики историјски сунђер који је упијао понешто од сваког европског народа. Зато је и разумљиво што Беч има потребу да себе промовише у 11 светских метропола. Тај посао је поверен пи-ар фирми Compress која канцеларију има и у Београду.

Економиста Милош Богуновић (29) шеф је представништва, а у раду са медијима помажу му политиколог Цвијета Радовић и германиста Јасмина Бурић. Захваљујући њиховим редовним електронским вестима али и циљаним потрагама по захтеву овдашњих новинара, месечно се у српским медијима објави око 80 текстова чија је тема Беч. Осим тога, Compress организује сусрете државних службеника и привредника. Тренутно у Србији ради 160 аустријских фирми.

– Осим текстова у штампи и културних манифестација, мени је драго и кад видим камион за одношење смећа на којем пише "Беч поздравља Београд" – каже Милош Богуновић – та помоћ је оно што сваки становник Београда може да види и што му помаже у свакодневном животу, то је нешто крајње конкретно.

Нема сумње да је лобирање увек тотално представљање – обухвата и ђубретарце као поклон, али и Моцартове дане.

Култура је главни извозни производ Беча, без спорења. Српска јавност поготово има разлога да културни додир с престоницом некадашње Аустро-Угарске монархије доживи и као присан и као позитиван: 1818. године у штампарији јерменског манастира Мехитаристена штампан је "Српски рјечник" а исте године и "Српска граматика", 1847. "Горски вијенац" Петра Петровића Његоша. Између осталих, у Бечу је живео и највећи сликар српског класицизма Паја Јовановић.

Нарочито корисно је представљање праксе бечког социјалног система. Нека искуства покушава да примени и управа Београда, нарочито у социјалној изградњи станова. Од 1,6 милиона становника Беча, сваки четврти живи у стану у власништву града и плаћа повлашћену кирију. Реч је о 220.000 градских станова. На тај начин град је постао највећа кућна управа у Европи. Међутим, и 62.000 бечких подстанарских породица добија стамбену помоћ. Увођењем опште стамбене помоћи градска управа је начинила важан корак за више социјалне правде.