Усред плиме сумњи

Порука из Берлина да Србија мора испунити постављене критеријуме за статус кандидата и да Немачка од тога неће одступити, у чему наводно има подршку Велике Британије и Холандије,делује врло забрињавајуће.

Међутим, усред плиме сумњи у 9. децембар и утехе званичника да то ,,није смак света”, пребих се приклонио мишљењу које није сасвим усамљено да ће Србији, без обзира на степен испуњења захтева ЕУ, на дан ,,Д”,,бити дариван статус кандидата”. Не зато што је то wishful thinking (жеља), већна основу анализе порука и акција, ма како противречних или недоречених, из Брисела али и овдашњих званичника.

Да би анализа била комплетна а закључак јошјачи, ваља им додати и утицај ситуације на терену, што значи на барикадама и око њих, која се не развија у правцу захтева и очекивања ЕУ, али сеотима иконтролиБеограда.

Од првобитног бунта групе уплашених, забринутих грађана, њихова продужена акција све више добија облик организованог отпора спремног да у томе иде до постизања циља: очување статуса грађеног од 1999. године и прелаза Брњак и Јариње. Упркос претњамаиз Приштине, притисцимаиз Брисела, Унмикаи Еулекса, те немуштом неслагању владе и наилазећим временским (не)приликама,они предузимају конкретне политичке акције (захтев за држављанство Русије),формулишу политичке ставове (проглашење независности северног Косова) удаљујући се истовремено све више од сабраће у другим деловима покрајине али и од Београда.

Европски политичари, осим Немачке и, делимично, В. Британије , својим изјавама не показују, међутим,спремност да затежу,до пуцања,ни питање кандидатуре ни барикада, јер би то довело у питање не само њихову политику проширења, позиције на Балкану икредибилитет њихове политике у свету, патерет пребацују на Београд, јачајући притисак не би ли изнудили одлучније потезе према браниоцима барикада.

Одсуство реакције Запада на поруке са северног Косова не мора да значи њихово потцењивање или игнорисање, али могуће једа их посматрају, траже евентуалне слабе тачке, прозивају Београд и припремају одговор.

С друге стране, више различитих реаговања из Русије синтетизовао је спољнополитички уредник ,,Комерсанта”:,,Суштина руске политике на Балкану: против промена… које би довеле до дестабилизације”,због чега ,,Русија не подржава радикалне промене у Босни, не би подржала независност северног Косова нити је интересује унутрашње уређење Косова јер га не признаје”.

Невоља је што ни Београд не може много. Политичари у скупштини и унутар владе су толико подељени, више збогизборанего суштинских разлога, немају маневарског простора и повлаче изнуђене, претходно неусаглашене потезе, па отуда и нашпреговарачу бриселском дијалогу одлази на разговоре без јасног мандата.

Ако је у почетку изгледало да влада калкулише ситуацијом на северу Косова као средством притиска на ЕУ да пре наставка бриселских преговора о новим питањима успостави статус кво на прелазима Брњак и Јариње, то се временом претворило у камен о врату Србије,али и ЕУкоја,и сама у тешкоћама, нема валидан одговор на развој догађајакоме се јошне може видети исход. Да ли је то довољан разлог да Србија партнерима у ЕУпредочи тако сагледан проблем који ће изискивати њихову реакцију и евентуално разумевање за браниоце барикада али и према питању кандидатуре? Зато је непримерено свако поређење са ,,балван револуцијом”.

Сматрам значајним на крају да кажем дане подржавам барикаде као начин решавања тешких проблема, али кад су већту,а питање је докле ће издржати, треба их прихватити као реалност а њихове браниоце укључити у трагање за најмање неповољним решењима.

*Члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији