Usred plime sumnji

Poruka iz Berlina da Srbija mora ispuniti postavljene kriterijume za status kandidata i da Nemačka od toga neće odstupiti, u čemu navodno ima podršku Velike Britanije i Holandije,deluje vrlo zabrinjavajuće.

Međutim, usred plime sumnji u 9. decembar i utehe zvaničnika da to ,,nije smak sveta”, prebih se priklonio mišljenju koje nije sasvim usamljeno da će Srbiji, bez obzira na stepen ispunjenja zahteva EU, na dan ,,D”,,biti darivan status kandidata”. Ne zato što je to wishful thinking (želja), većna osnovu analize poruka i akcija, ma kako protivrečnih ili nedorečenih, iz Brisela ali i ovdašnjih zvaničnika.

Da bi analiza bila kompletna a zaključak jošjači, valja im dodati i uticaj situacije na terenu, što znači na barikadama i oko njih, koja se ne razvija u pravcu zahteva i očekivanja EU, ali seotima ikontroliBeograda.

Od prvobitnog bunta grupe uplašenih, zabrinutih građana, njihova produžena akcija sve više dobija oblik organizovanog otpora spremnog da u tome ide do postizanja cilja: očuvanje statusa građenog od 1999. godine i prelaza Brnjak i Jarinje. Uprkos pretnjamaiz Prištine, pritiscimaiz Brisela, Unmikai Euleksa, te nemuštom neslaganju vlade i nailazećim vremenskim (ne)prilikama,oni preduzimaju konkretne političke akcije (zahtev za državljanstvo Rusije),formulišu političke stavove (proglašenje nezavisnosti severnog Kosova) udaljujući se istovremeno sve više od sabraće u drugim delovima pokrajine ali i od Beograda.

Evropski političari, osim Nemačke i, delimično, V. Britanije , svojim izjavama ne pokazuju, međutim,spremnost da zatežu,do pucanja,ni pitanje kandidature ni barikada, jer bi to dovelo u pitanje ne samo njihovu politiku proširenja, pozicije na Balkanu ikredibilitet njihove politike u svetu, pateret prebacuju na Beograd, jačajući pritisak ne bi li iznudili odlučnije poteze prema braniocima barikada.

Odsustvo reakcije Zapada na poruke sa severnog Kosova ne mora da znači njihovo potcenjivanje ili ignorisanje, ali moguće jeda ih posmatraju, traže eventualne slabe tačke, prozivaju Beograd i pripremaju odgovor.

S druge strane, više različitih reagovanja iz Rusije sintetizovao je spoljnopolitički urednik ,,Komersanta”:,,Suština ruske politike na Balkanu: protiv promena… koje bi dovele do destabilizacije”,zbog čega ,,Rusija ne podržava radikalne promene u Bosni, ne bi podržala nezavisnost severnog Kosova niti je interesuje unutrašnje uređenje Kosova jer ga ne priznaje”.

Nevolja je što ni Beograd ne može mnogo. Političari u skupštini i unutar vlade su toliko podeljeni, više zbogizboranego suštinskih razloga, nemaju manevarskog prostora i povlače iznuđene, prethodno neusaglašene poteze, pa otuda i našpregovaraču briselskom dijalogu odlazi na razgovore bez jasnog mandata.

Ako je u početku izgledalo da vlada kalkuliše situacijom na severu Kosova kao sredstvom pritiska na EU da pre nastavka briselskih pregovora o novim pitanjima uspostavi status kvo na prelazima Brnjak i Jarinje, to se vremenom pretvorilo u kamen o vratu Srbije,ali i EUkoja,i sama u teškoćama, nema validan odgovor na razvoj događajakome se jošne može videti ishod. Da li je to dovoljan razlog da Srbija partnerima u EUpredoči tako sagledan problem koji će iziskivati njihovu reakciju i eventualno razumevanje za branioce barikada ali i prema pitanju kandidature? Zato je neprimereno svako poređenje sa ,,balvan revolucijom”.

Smatram značajnim na kraju da kažem dane podržavam barikade kao način rešavanja teških problema, ali kad su većtu,a pitanje je dokle će izdržati, treba ih prihvatiti kao realnost a njihove branioce uključiti u traganje za najmanje nepovoljnim rešenjima.

*Član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji