Вајда снима филм о Валенси

Специјално за „Политику” 

Праг – Најславнији пољски синеаст Анджеј Вајда, који је у марту напунио 85 година, не спрема се још за пензију. Напротив, ових дана се „оштри” да идућег месеца почне снимање дуго најављиваног и припреманог биографског филма о најславнијем живом Пољаку, Леху Валенси.

Филм о живој легенди – оснивачу антикомунистичког радничког покрета „Солидарност”, носиоцу Нобелове награде за мир (1983) и потом првом посткомунистичком председнику Пољске, хтели су да сниме Американци још крајем осамдесетих година прошлог века, са Де Ниром у главној улози, али су одустали из нејасних разлога (према неким изворима, томе се успротивио сам Валенса). Вајда већ дуго најављује да ће снимити филм о Валенси, који би био нека врста наставка његових најангажованијих филмова – „Човек од мрамора” и „Човек од железа”. Пре три-четири године имао је радни назив „Човек наде”, потом је наслов еволуирао у „Ми, народ пољски”,да би на крају био поједностављен и сасвим персонализован у имену личности – „Валенса”. Филм с релативно скромним буџетом од 15 милиона злота (око 3,5 милиона евра) почеће да се снима у децембру ове, а биће готов крајем идуће године.

Валенсу ће играти један од најпопуларнијих пољских глумаца Роберт Виецкијевич. Сценарио је написао Јануш Гловацки с којим је Вајда сарађивао још крајем шездесетих, када је 1969.снимио комедију „Лов на муве”. Пре Гловацког сценарио је почела да пише позната пољска редитељка Ањешка Холанд,а он је довршио посао по унеколико промењеној концепцији филма која се усредсредила на настанак „Солидарности”.

„Валенса је личност пуна фантастичне вере и оптимизма штосмо се родили како бисмо се ослободили из ропства. Мислим да је успело Гловацком да то ухвати у сценарију”, изјавио је Вајда овим поводом.

На историјске догађаје у филму се гледа, пре свега, из визуре жене – супруге Валенсе, Дануте. Политички успех њеног мужа, тадашњег електричара, који је пробудио и покренуо Пољаке у отпор све горем комунистичком режиму, имао је своју цену и то не малу. О томе Данута Валенса пише у аутобиографији која треба изађе ове недеље.

Бивша прва дама Пољске најупечатљивије евоцира сећање на дан кад је њен муж постао лидер „Солидарности”.

„Изашао је из куће да би у матичарској служби уписао кћер Анију која је имала две недеље. Уместо тога,отишао је у бродоградилиште и био изабран за вођу првих слободних синдиката у социјалистичком лагеру који је имао кључну улогу у обарању комунистичког режима. Пошто се родила ’Солидарност’и он постао њен лидер, не одмах али релативно брзо,престао је да будеотац и муж”, са горком искреношћу пише Данута Валенса.

У књизи под насловом „Сни и тајне” она открива да се дуго осећала занемареном и да је сама морала да васпитава осморо деце. „Формално смо остали у браку,али су у нашој породици насталадва одељена света”, цитирају медији деловекњиге која још није у продаји.

Спекулише се о томе ко би могао у филму да игра Дануту. Према неким изворима,у финалу ће се одлучитиизмеђу три глумице – ОлгеБолаџ, АнеЋиешлак и АнитеСоколовске. У филму ће се појавити и Моника Белучи, уулозииталијанскеновинаркекоја извештава о политичким немирима. Још један поглед из женског угла...

----------------------------------------------

Оштар критичар браће Качињски

Вајда, добитник Оскара за животно дело (2000) спада у присталице и браниоце Валенсе, и истовремено оштре критичаре браће Качињски – покојног председника Леха и шефа опозиционе конзервативно-хришћанске странке Право и Правда (ПиС) Јарослава. Они су дуго били блиски сарадници Валенсе али су се почетком деведесетихразишли с њим и постали му најжешћи непријатељи. Чак су га оптуживали да је био тајни агент комунистичке Државне безбедности и да је, када су они то открили, наводно покушао да их убије. „Страшно ме љуте неопростиви напади на Леха Валенсу. Свиђало се некоме то или не, он је наш национални херој који је играо кључну улогу у новијој историји Европе”, изјавио ја Вајда о јунаку свог новог филма. И заиста је несумњиво да је Валенса, са свим својим манама, човек који је донео наду Пољацима и најзаслужнији је за победу над комунистичким режимом. То показују и анкете. Пољаци га и даље воле и поштују, иако на изборима 1996. и 2001. нису више гласали за њега.