Штету од поплава плаћа осигурање

Чачак – Грађевински факултет из Београда, у сарадњи са престоничком фирмом „Екстинг”, завршио је први део Студије угрожености од поплава за подручје града Чачка, са приказом плавних површина, и садржај тог рада представљен је јуче у сали Градског већа. Сада предстоји други део посла, израда плана за управљање ризиком и мера за заштиту од поплава.

Закон о водама, усвојен 2010. године, предвиђа обавезу локалних самоуправа да се посвете заштити свог подручја од поплава, чему следе и друге, велике новости у овој области.

– Уместо да, као до сада, држава покрива штете од поплава, то ће постати посао осигуравајућих друштава. Она морају имати карте штете и карте ризика, како би одредиле вредност полиса за поједине терене и тачке, на шта ће се наслањати и различито вредновање некретнина на њима – рекао је за „Политику” др Миодраг Јовановић, редовни професор Грађевинског факултета у Београду.

Он је објаснио садржину будућих карата хазарда које показују број становника угрожених поплавама, и карата ризика у којима је садржана висина материјалне штете. Јовановић је тумачио посебан обрачунски систем који се примењује за поседнике у сливовима Рајне и Елбе, заснован на учесталости плављења, плавној дубини и другим показатељима.

– Задатак нам је да и у нашим условима одредимо категорију која се назива очекивана годишња штета, као саставни део плана за управљање ризиком и заштиту од поплава – казао је Јовановић.

Инжењер Момчило Бикицки, генерални директор куће „Екстинг” која се бави инжењерингом у хидротехници, саопштио је да је Чачак први град у Србији који се посветио примени новог закона о водама. У току израде ове студије, сачињен је дигитални модел терена, довољно добар за анализу плавних зона. Хидролози су прокрстарили читав слив Западне Мораве у овом крају и регистровали стање свих 18 потока, речица и река које се у матицу уливају на чачанском подручју.

То су Лозничка, Атеничка, Трнавска, Јездинска, Јежевачка, Липничка, Слатинска и Мршиначка река, Велики поток, Карача, Лупњача, Каменица, Чемерница, Бања, Островка, Буковац, Бресница и Дичина.

Све процене у студији рађене су, струка тако захтева, за најгору могућу ситуацију и сценарио, за случај такозваних стогодишњих великих вода. Инжењер Предраг Срна из „Екстинга” саопштио је да би тим таласом у чачанском крају била поплављена површина од 5.551 хектара.

– Западна Морава поплавила би 2.531, а притоке 3.020 хектара. Највећу површину – 637 хектара – поплавила би Бресница, најмању – 23,10 хектара – Атеничка река – казао је Срна.

Највећу ширину плављења у случају стогодишње велике воде имала би Островка (1.404 метра). Средња дубина плављења код свих притока је углавном око пола метра изузев Чемернице, код које се очекује да та вредност буде 1,31 метар. Кад би наишла велика вода која се појављује једном у веку, онда би највећу дубину плављења имала Бресница, чак 4,49 метара.

Г. Оташевић