Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Доминација Аустријанаца и Костелићеве

Доминација Аустријанаца и Костелићеве
Јаница Костелић и Бењамин Рајх са кристалним глобусима (Фото ЕПА)

Алпски скијаши завршили су 2006. годину која је била препуна узбуђења. Како и не би када су се у фебруару у Торину одржавале 20. Зимске олимпијске игре. У мору скијаша посебно су се издвојила три имена: Аустријанци Бењамин Рајх и Михаела Дорфмајстер, те Хрватица Јаница Костелић.

Једна од најбољих хрватских спортисткиња свих времена по добру ће да памти 2006. Прво је у Торину освојила четврто "злато" у комбинацији и тако постала најуспешнија такмичарка у алпском скијању по броју златних медаља. Иза себе је оставила Швајцаркињу Френи Шнајдер и Немицу Катју Слезингер које су се на највиши степеник победничког постоља пеле три пута. У супервелеслалому је била друга, а у слалому четвта, док није стартовала у спусту и велеслалому.

Тачку на успешну годину ставила је у шведском Ореу где је било финале Светског купа. Освајањем четвртог места у супервелеслалому, она је, две трке пре краја, трећи пут победила у генералном пласману Светског купа. Ипак, није хтела тиме да се задовољи. Напала је рекорд по броју освојених поена у једној сезони који је од 1997. држала Пернила Виберг. То јој је пошло за руком и победом у последњој трци (велеслалом) освојила је 1970 бодова што је за десет више од Швеђанке.

Умор и повреде учиниле су своје и Костелићева је одлучила да направи паузу. Током целог лета се нагађало да ли је њена одлука коначна, а све дилеме је решила у октобру када је на конференцији за новинаре рекла да се неће такмичити. Остало је још увек нејасно да ли ће и наредне године да се спушта низ планине или је заувек окачила скије о клин.

Према речима легенде белих стаза Ингемара Стенмарка најбољи скијаш данашњице је Бењамин Рајх. Аустријанац је ове године пре финала у Ореу обезбедио титулу најбољег у Светском купу, док је у Шведској пригрлио кристални глобус као најбољи такмичар у велеслалому. У Торину је освојио прву златну олимпијску медаљу (велеслалом), а пет дана касније исто одличје је узео у слалому. Био је у најужем кругу фаворита за најсјанију медаљу у комбинацији, али је погрешио у другој слаломској трци и остао без пласмана.

Почетак ове сезоне најављивао је репризу прошлогодишњег успеха. У финском Левију освојио је прво место у слалому, али му је то једина победа ове сезоне. Од запаженијих резултата био је четврти у Алта Бадиђи, и пети у Хинтерштодеру. Оба пута у велеслалому.

После Ореа Михаела Дорфмајстер је отишла у заслужену пензију. Са белих стаза је отишла у великом стилу. Неколико недеља пре Игара освојила је кристалне глобусе у спусту и супервелеслалому. Своју доминацију у брзинским дисциплинама потврдила је у Торину где је освојила златне медаље у спусту и супервелеслалому. пре осам година у Нагану била је друга у супервелеслалому.

У Светском купу оставрила је 25 победа. Победница генералног пласмана била је 2002, а две године раније освојила је кристални глобус у велеслалому. По два пута је била најбоља у спусту (2003, 2006) и супервелеслалому (2005, 2006). На светским првенствима освојила је четири медаље. "Злата" је освајала у Сент Антону (2001) и Сент Морицу (2003), а "сребро" и "бронзу" у Вејлу (1999).

--------------------------------------------------------------------------

Избегнута трагедија у Сент Морицу

Ове године није било тежих повреда на белим стазама. Скијаши су се највише мучили на олимпијској стази за спуст где је било доста падова, али без тежих повреда. Због безбедности чак је и Јаница Костелић пропустила спуст у Торину, а ни наша Јелена Лоловић није хтела да ризикује.

Ипак, све је могло бити другачије 22. јануара када се у Сент Морицу (Швајцарска) возио спуст за суперкомбинацију. Док је Михаела Дорфмајстер возила најбржим делом стазе наједном се појавио редар. Само захваљујући искуству Дорфмајстерова је за неколико центиметара избегла судар, а када је стигла на циљ колена су јој и даље клецала.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.