Нова година, ипак, без снега

Грађани Србије, са изузетком посетилаца зимских туристичких центара и житеља планинских предела, нову 2007. годину дочекаће без снега, са температурама које ће бити изнад просека за ово доба године, кажу метеоролози. Све до краја недеље биће суво и углавном сунчано време, а жива на термометру неће се спустити испод нуле ни у новогодишњој ноћи. Тек другог и трећег дана јануара очекују се падавине и то киша и суснежица, а "привилегију" да им пада снег имаће једино грађани Србије који предстојеће празнике проведу на планинама вишим од хиљаду метара. "Судећи по дугорочној прогнози, до половине јануара не очекују се јача захлађења, а у наредне две-три недеље температура ће углавном бити изнад просека за ово доба године. Осим другог дана јануара, падавине се очекују и око Божића, али ће бити краткотрајне, односно неће потрајати дуже од дан или два, па изузев у вишим планинским пределима не треба очекивати формирање новог снежног покривача. Иначе, дугорочне прогнозе које су за наш регион, уз помоћ савремених метода, дали угледни светски центри кажу да нас у јануару очекује нешто топлије, а у фебруару и марту нешто хладније време, у односу на вишегодишње просеке, док ће количина падавина бити уобичајена за тај период", истиче Бранко Спаравало, метеоролог из агенције "Метеос".

Тако ће, уколико се прогнозе остваре, и ове зиме бити "пресликана" ситуација из ранијих година – да децембар и јануар буду прилично топли и с мало снега, а да онда зима своје право лице покаже тек у фебруару и марту. Ипак, стручњаци истичу да су прогнозе на тако дуг период оријентационе, односно да су још у експерименталној фази. Најпознатији светски центри који се, поред осталог, баве и дугорочном прогнозом времена су Национални центар за атмосферска истраживања из САД, Европски центар за средњорочну прогнозу, Британска краљевска национална служба за метеорологију и центар ИРИ са Колумбија универзитета у САД.

Метеоролози кажу да је и поред ових прогноза, које нам најављују просечну зиму, ипак евидентно да се клима мења, односно да се и на основу просечних температура може уочити тенденција глобалног загревања. Зато и регион у којем се налази Србија све више губи одлике континенталне климе, па је и јесен 2006. у нашој земљи била једна од топлијих и сушнијих. У том периоду забележено је дупло мање падавина у односу на вишегодишње просеке, а слично је почела и зима. Ипак, захваљујући никољданском снегу белог покривача још има на нашим планинама. Јуче га је, судећи по подацима Републичког хидрометеоролошког завода, највише било на Златибору – 30 сантиметара, на Копаонику је измерено 18, Црном врху такође 18, а на планинама у околини Сјенице има га од пет до 15 сантиметара. Мада се нове падавине до краја 2006. не очекују, овај снег, кажу метеоролози, ипак се неће отопити, па ће љубитељи снега бар тамо имати прилику да уживају у зимским чаролијама, односно да се током празника опробају у санкању, скијању и другим "вратоломним" спортовима.