Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гуча не признаје критике из Београда

Гуча не признаје критике из Београда
Публика на финалу 51. Сабора у Гучи Фото Г. Оташевић

Гуча – Културно-просветна заједница Србије, Друштво „Драгачево” из Београда и Еколошко друштво „Драгачево” из Гуче приредили су недавно у сали Дома синдиката у Београду разговор на тему „Драгачевски сабор трубача – јуче, данас, сутра”, а председник Сабора и општине Лучани Слободан Јоловић саопштио је да је за закључке тог скупа сазнао од новинара. Стари сабораши испричали су на скупу у главном граду како би, по њима, требало да изгледа српско првенство трубача, али у Гучи то не признају тврдећи да је скуп „потпуно нелегитиман”.

„Поуздано знам да кад год је о Гучи и Сабору више бринуо неко из Београда него ми који овде живимо, Гуча и Сабор су назадовали или стагнирали. Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије, добро је познат Драгачевцима по томе што је Сабор из Гуче хтео да измести на Златибор”, истакао је Јоловић у саопштењу.

Своја виђења претходних и будућих сабора, на скупу у Београду изнели су Никола Стојић, Јовиша Славковић, др Драгослав Девић, Божидар – Боки Милошевић, Милица Стаматовић, Александар Бацковић, мр Јасмина Митровић Марић, Анета Ускоковић, Јован Ристић, Миладин Вукосављевић, Дејан Лазаревић, др Милан Јанковић, Рајко Добросављевић, Драган Бабић, Живорад Ајдачић и Светислав – Света Вуковић,а присутне је поздравио Миодраг Јакшић, државни секретар Министарства вера и дијаспоре.

У закључцима тог заседања, који су достављени новинарима, захтева се да из програма Сабора буде избачено све што је естрадно и нема везе са трубом, да домаћин приредбе и чланови жирија буду истакнути уметници и да учесници програма за време Сабора носе изворне ношње својих народа. Тражи се, даље, да стара драгачевска свадба има изворна обележја из 19. века, да сви програми Сабора почињу у заказано време, те да се финално такмичење трубача Србије врати у недељу, „у време када то одговара народу и телевизији”.

Критичари Сабора поручују да приредбу не може организовати општина већ само установа културе, као ни да „председник општине не може бити председник Саборског одбора јер је то сукоб интереса”. Предлажу, још, да се изабере уметнички директор Сабора, обнови рад Културно-просветне заједнице Драгачева, оснује удружење трубача Србије и подигне обележје песнику Бранку В. Радичевићу, једном од оснивача Сабора.

Председник Сабора трубача и општине Лучани Слободан Јоловић у свом саопштењу истиче:

„У последњих осам година, колико се налазим на месту председника општине и Саборског одбора, нисам добио ниједну корисну идеју ни иницијативу од наведених организатора скупа”, и додаје да локална заједница није имала било какву корист од удружења.

„Очигледно је да људи ’чије је време прошло’ не могу да прихвате увођење Сабора у легалне токове и под контролу највиших органа локалних власти. Ваљда зато, између осталог, што више нема хонорара којих се учесници наведеног скупа добро сећају, част изузецима”, рекао је Јоловић који је све критичаре срдачно позвао на сарадњу и подсетивши их да у саставу Центра за културу у Гучи постоји Програмски савет Сабора који се бави очувањем и унапређењем програмског садржаја приредбе.

Г. Оташевић

-----------------------------------------------------------

Добити Сабора и улагања у варошицу Гуча

Поводом полемике, општина Лучани објавила је упоредне податке о добити Сабора и улагањима у варошицу Гуча за време три последња председника општине, Адама Тадића (1992–96), Радована Илића (1997–2004) и Слободана Јоловића (2004–2011). У Тадићево време укупна добит је била 72.160 а инвестиције 77.390 евра, за Илићевих мандата добит 328.696 а уложено 291.251, док је у доба Јоловића Сабор убележио 1.967.542 евра добити, уз инвестиције у варошицу вредне 5.675.745 евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.