Скидање судске перике

У развијеним земљама Запада уобичајено је да државни службеници изјављују: "Наша пракса је да не коментаришемо судске процесе". Утолико је веће изненађење изазвао отправник послова америчке амбасаде у Београду Родерик Мур, који је прошле недеље изразио "дубоко разочарање" одлуком Врховног суда Србије да поништи првостепену пресуду Специјалног суда у случају ратних злочина на Овчари. Неизбежно је упитати се да ли је Мур на моменат заборавио на тековине западне демократије или је исказао вишак ревности у жељи да убрза постизање правде у једној малој земљи са много проблема.

Ситуација је утолико деликатнија што је амерички дипломата за критику рада Врховног суда Србије изабрао прилику када је Окружном суду у Београду, прошлог четвртка, уручио донацију од 50.000 долара намењену техничком унапређењу рада Специјалног суда за ратне злочине. У овај суд америчка влада је до сада уложила више од милион долара, а Мур је и овом приликом снажно подржао рад суда. "Пресуда Специјалног суда била је крунски успех напора да се сви оптужени за стрељање 200 невиних цивила код Вуковара приведу правди. Можемо само да се надамо да се Врховни суд руководио искључиво правним разлозима", рекао је Мур. Из његових се речи, међутим, дало наслутити да он у то помало сумња.

Као што је познато, Врховни суд Србије укинуо је првостепену пресуду којом је Специјални суд осудио 14 оптужених на 231 годину затвора због убиства више од 200 хрватских заробљеника на Овчари, а двојицу окривљених ослободио је свих оптужби.

Реакције стручне јавности

Специјални тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић одмах је објаснио да укидање првостепене пресуде "неће поколебати" Тужилаштво и да није стављена тачка на истражне радње, као и да ће још особа бити "изведено пред лице правде". Владимир Тодорић, из Српске правне ревије, је за Б92 упозорио да је изјава дипломате америчке амбасаде "најстрожа могућа у оквирима дипломатског изражавања. То је у ствари једна самодисквалификација и немање поверења у српско правосуђе да се оно жели суочити са злочинима из прошлости", рекао је Тодорић.

Међутим, министар правде Зоран Стојковић је реакцију америчке амбасаде у Београду поводом укидања пресуде оценио лошим дипломатским потезом. "Ми немамо право да коментаришемо одлуку Врховног суда САД, па то немају ни они", рекао је Стојковић и нагласио да извршна власт не може да утиче на рад судова "који су независни, поступају по предметима и доносе одлуке у складу са законом".

Председница Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро каже за "Политику" да "свако има право да коментарише, а судија суди на основу закона. Нарочито предмет који је жив суд никада не коментарише, а други не би требало да га коментаришу, јер је то врста притиска". Она је политичарима препустила да процењују реакцију америчког службеника, али је нагласила да се код нас све чешће дешава да многи који не би требало да то раде – коментаришу процес који је у току.

Заштита судства

Део домаће јавности изјаву америчког дипломате схвата као борбу против притиска на судство коју производе актуелна власт, тајкуни и остали заинтересовани актери. Неки тврде да су на укидање одлуке првостепеног суда утицали политички разлози, односно брига за изборне резултате.

Адвокат оптужених Драгољуб Тодоровић изјавио је у суботу за "Политику" да је "одлука Врховног суда правно и чињенично неутемељена и да тај суд наставља праксу да сваку првостепену пресуду за ратне злочине укине и врати на ново суђење".

Мур је на уручивању донације Специјалном суду такође рекао да је америчку пажњу привукла и чињеница да је Врховни суд Србије поништио све првостепене пресуде које је донело Веће за ратне злочине. Судија Петровић-Шкеро подсећа да је за две године, колико је она председник Врховног суда, ово прва одлука о поништењу пресуде Специјалног суда за ратне злочине. У уторак је Врховни суд потврдио пресуду којом је некадашњег припадника јединице "Шкорпиони" Саша Цвјетан осуђен на максималну казну од 20 година затвора за ратни злочин учешћа у убиству 14 Албанаца и рањавање петоро деце у Подујеву 1999. године.

Међутим, Врховни суд јесте укинуо пресуде за ратне злочине у Сјеверину и и Подујеву, које су пресудила већа опште надлежности, а не веће Специјалног суда.

Ко чита пресуде

Адвокат и бивши судија Божа Прелевић упозорава да су нас последње полемике о одлукама Врховног суда Србије вратиле у најстрашнију еру у којој се судило књигама које нико није прочитао. "На исти начин данас се критикују пресуде које нико није прочитао", каже Прелевић за "Политику".

Примедбу да је укидање пресуде о Овчари последица притиска домаће власти, Прелевић оцењује као неосновану. "Ако се мисли на притисак чија би последица била одлука која би погодовала оптуженима, онда је требало да оптужени буду пуштени на слободу. Да је тај суд хтео да погодује окривљенима, вероватно би их пустио из затвора – што се није десило. Сетите се суђења за ратне злочине у сплитској "Лори", када је хрватско правосуђе пустило све окривљене на слободу, па сада не могу да их нађу", подсећа Прелевић.

У прилог оправданости укидања пресуде, Прелевић наводи пример да је појединим оптуженима изречена казна затвора од 40 година само на основу исказа сведока који се, при томе, није подударао са налазом вештака судске медицине о томе како је наступила смрт.

Међутим, Врховни суд је укинуо пресуду, на пример, и због тога што на месту злочина нису пронађене чауре, иако је у питању било оружје које има буренце, а за неуропсихијатријско вештачење је тражено мишљење педагога и психолога.

--------------------------------------------------------------------------

Америчка амбасада чврсто стоји иза изјаве

Између мача и касе

На молбу "Политике" да објасни оно што је рекао о одлуци Врховног суда Србије, у светлу чињенице да није забележено да је америчка амбасада у Београду раније јавно критиковала судске одлуке (нити било који спорни потез Хашког тужилаштва или суда, а камоли пресуду, на пример, у случају Насера Орића, који је за ратне злочине осуђен на само две године затвора), Родерик Мур се није огласио, али је из амбасаде у нашу редакцију стигло писано саопштење.

У саопштењу се понавља оно што је отправник послова рекао у Специјалном суду, а затим додаје: "Ми чврсто стојимо иза коментара господина Мура". Сједињене Државе су, према овом саопштењу, изблиза и помно пратиле суђење за Овчару, и настављају да се надају да ће извршиоци ужасних злочина у Овчари и другде бити кажњени, а жртве и њихове породице дочекати правду. Додаје се и да је добро што "Политика" прати ово питање и тиме доприноси јавној дебати о потреби за "отвореним и транспарентним правосудним системом и поштеним сагледавањем прошлости".

У саопштењу пише и да је независно правосуђе кључ праве демократије, и у Америци и у Србији, те да амерички Устав штити и право грађана на слободу штампе. Подвлачи се да "и Американци и странци редовно јавно коментаришу одлуке судова у САД".

Ова последња тврдња је свакако истинита, али се не дотиче чињенице да у Америци није уобичајено да извршна власт коментарише судске поступке који су у току, а поготово да критикује одлуке Врховног суда САД. Довољно је прелистати збирку 85 кратких есеја названу "Федералист пејперс", чији су аутори очеви америчког Устава (Александар Хамилтон, Џејмс Медисон и Џон Џеј). На основу тих есеја 1788. године у Америци је установљена подела власти на судску, извршну и законодавну, а централна тачка дела је оцена да је судска власт најслабија од три гране власти и да је неопходно помоћи јој да се заштити од евентуалних напада извршне и законодавне. Она је рањива у односу на извршну власт , која у рукама држи мач, и законодавну, која влада државном касом.

Посебно упечатљив пример америчког односа према Врховном суду забележен је 2000. године, када је председнички кандидат Демократске странке Алберт Гор тражио правни лек како би оспорио одлуку државе Флориде да заустави даље пребројавање гласова и тиме устоличи Џорџа Буша као победника. Горова правна битка трајала је близу пет недеља – све док се у целу ствар није умешао амерички Врховни суд. Већ на први наговештај да би тај суд могао да се определи против Гора, Демократска странка је свом кандидату јасно дала до знања да његова борба мора да престане. Тако је и било. Врховни суд пресудио је тесном већином у корист Буша, чувени харвардски професор права Ален Дершовиц написао је књигу у којој је ту одлуку назвао "киднаповањем избора" од стране Врховног суда, беснеле су и друге јавне личности. Али међу њима није било никога из врха Демократске странке, никога из одлазеће Клинтонове администрације, и никога из законодавне власти, Сената или Конгреса САД.