Државна рука спаса за привреду

Ако хоће, држава може да помогне привреди која је пред колапсом, сматра др Горан Николић, сарадник Центра за нову политику. Он се не слаже са гувернером Дејаном Шошкићем да смањење обавезне резерве банкама на дугорочне зајмове у еврима може да повећа валутне ризике. Насупрот првом човеку НБС, Николић сматра да постоји начин преко кога централна банка може да контролише како банке пласирају ослобођени новац.

– Смањење обавезних резерви банкама је једини начин да се у ситуацији када су буџетска средства ограничена упумпа новац привреди. Тиме се не би прекршила фискална правила, којима се ограничава потрошња и ниво јавног дуга, а привредници би могли да дођу до повољних зајмова. У ситуацији када су дејства фискалне политике ограничена, онда монетарна мора да помогне реалном сектору – каже Николић.

Сматра да ослобођених 300 до 500 милиона евра на име девизних резерви банке, под контролом НБС, треба да се пласирају искључиво привреди, и то по нижим каматним стопама, сматра наш саговорник. Како каже, банкари ће свакако имати интерес јер обавезне резерве код НБС чувају по нултој каматној стопи.

– Банкари нису у праву кад кажу да нема пројеката. Има их, али они доносе знатно ниже зараде него пре кризе. Није свеједно да ли је камата на зајам пет или 10 одсто. Више нико не може да очекује толике приносе. Кад би камате биле ниже онда би било и више пројеката – убеђен је Николић.

Привредници су се, ипак, обратили за помоћ банкама заборављајући да је између њих током кризе врло често као посредник стајала држава, која је субвенционисала камате. Питали смо банке колико се привреда, односно предузећа одговорно понашају према кредитима које су добили уз субвенцију државе.

Велимир Бабић, директорСекторазамалаисредњапредузећаЕуробанкеЕФГ, каже да се критеријуми за одобравање ових кредита не разликују од стандардних.

– Наша искуства су врло позитивна. Кредити финансирани на овај начин представљају најквалитетнији део нашег портфолија. Проблеми у отплати су се јавили у мање од један одсто случајева, што је занемарљиво у односу на прихватљив ниво и тржишни просек – каже наш саговорник.

То исто мисли и Душан Радичевић, директор сектора за рад са привредом у Фолксбанци. „Приликом одобрења субвенционисаних зајмова банка се руководила истим принципима као и када се ради о пласманима који нису на било који начин субвенционисани.” Зато не постоји битна разлика када је репрограм у питању, објашњава.

И клијенти банке Интеза којима је одобрена ова врста кредита своје обавезе благовремено сервисирају, тако да већих проблема у наплати потраживања није било.

Ј. Р. – А. Т.