ЕУ дрма грип, а Србија прехлађена

Последњих неколико месеци Немања Попов, директор „Центропроизвода”, с великом пажњом прати вести из Европе. Као неко ко ради у производњи, врло добро зна да Србија више од половине свог извоза пласира на европско тржиште, што значи да се сваки неповољан развој догађаја пресликава и код нас. Заговорник је става да кад Европу дрма грип, Србија мора да буде прехлађена.

– Криза је толико озбиљна да прети да уздрма темеље евро-зоне. Европа је сада као минско поље, а Немачка је јединица за уклањање мина која покушава да ситуацију држи под контролом. Ако дође до неког негативног сценарија, не може ни нама бити добро – убеђен је Попов.

Пре само годину дана ситуација је била потпуно другачија. Очекивало се да ће, уместо другог таласа кризе, Стари континент почети да се опоравља од последица рецесије. Уместо добрих вести, стигла су озбиљна упозорења. Због тога је наш саговорник убеђен да су пред нама године спорог опоравка и да се никада нећемо вратити на онако амбициозне стопе раста као пре кризе.

– У зависности од развоја догађаја спремили смо неколико сценарија за 2012. годину – открива Попов своју стратегију пословања.

Најпесимистичнија верзија подразумева распад Европе и пропаст евра, а најоптимистичнија – стабилност Уније.

– Што је говорио друг Тито, припремамо се као да ће свакога дана бити рат, а живимо као да ће наредних 100 година бити мир – нашалио се Попов.

Каже и да су у фирми направили систем раног препознавања ризика, јер није проблем за предузеће кад је свесно опасности да се припреми. Муке нестају кад смо несвесни ризика, додаје.

И Никола Фабрис, професор Економског факултета, такође с великом пажњом прати дешавања у Европи. Вести да она пати од кризе јавног дуга, а да се незапосленост повећала, а минуси у касама порасли „чита” на српски начин:

– Србија је мала и отворена економија и у великој мери је подложна европским шоковима. У првом реду, тамошња криза ће се код нас осетити преко смањења извоза. Због раста ризика пословања порашће каматне стопе и због тога ће сервисирање дуга постати скупље. Такође, нестабилност у региону ће се одразити и на прилив страних инвестиција – каже Фабрис.

Ризик може и да се прелије преко банкарског сектора у случају да матице овдашњих филијала западну у финансијске проблеме, додаје. Брине га то што је степен неизвесности у Европи изузетно висок и што му се чини да се води нека врста психолошког валутног рата. Кад то каже, мисли на однос евро–долар.

– Не мислим да се европски проблеми могу решити за годину дана, али верујем да ће 2013. године доћи до неког благог опоравка. Али ситуација је неизвесна за предвиђања било које врсте – каже Фабрис.

Што се тиче Небојше Савића, професора на Факултету за финансије, економију и администрацију, три су кључна европска проблема која се преносе и на нас.

– Први је криза јавног дуга и повећање буџетских дефицита, други је нефлексибилно тржиште рада и раст незапослености, док је трећи проблем пад конкурентности европског тржишта, које све више почиње да заостаје за Америком – објашњава професор Савић.

Ако се незапосленост у ЕУ повећава, а економки раст стагнира, онда то доводи до хлађења тражње, додаје. За нас то значи пад извоза, смањивање привредне активности, мањи прилив страног капитала, али и раст каматних стопа, сматра Савић.

Какав одговор онда креатори фискалне политике треба да спреме?

– Чини ми се да је наш проблем то што се стално вртимо у круг – примећује наш саговорник. Сваке године се залажемо за смањење јавне потрошње и редовно у буџету предвидимо већа капитална улагања, али суштински ништа од тога не чинимо. Само се декларативно боримо за те циљеве, а у пракси радимо другачије. Наша јавна потрошња је из године у годину све већа, а ребалансом буџета се капитални издаци увек преусмере у друге сврхе. То значи да сваке године, на рачун повећања текуће потрошње, жртвујемо развој и исисавамо потенцијал из привреде – каже Савић и додаје да је крајње време да нешто конкретно предузмемо.

Према оцени Владимира Глигорова, професора Бечког института за међународне економске студије, проблем је то што Европи тренутно прети рецесија и продужена стагнација. Пред изазовом је и банкарски сектор коме прети банкротство уколико Европска централна банка не обезбеди безграничну потпору ликвидности и ако се не реструктурирају банке које имају проблеме.

– Одрживост јавних дугова може довести до распада евро-зоне уколико се не преузме заједничка одговорност за тај проблем и не обезбеди заједничка контрола јавне потрошње уз пореску реформу – сматра професор Глигоров.

Једна од брига је и конкурентност и политика курса. Јер, како објашњава Глигоров, ЕУ је подељена на део који је конкурентан и део који то није. То сугерише потребу слабљења евра и смањење трошкова у неконкурентним земљама, које су углавном на југу Европе, додаје. Зато је, сматра Глигоров, потребна додатна либерализација тржишта како би се подстакло предузетништво и иновативност, уз шта иде и реформа система образовања и повећано улагање у науку и стручност.

– Србија спада у земље са изразито неконкурентном привредом која је ослоњена на финансирање из иностранства, пре свега из земаља евро-зоне. Због тога, проблеми са којима се суочава ЕУ веома много утичу на прилив страних средстава и ограничавају могућност експанзије извоза. Посебан је ризик евентуалне ренационализације новца у евро-зони што би ставило Народну банку Србије пред озбиљне дилеме. Уз то, српски политичари су склони национализму у привредној политици тако да постоји ризик додатног привредног затварања, што се сада заговара политиком ослањања на сопствене снаге – закључује Глигоров.

А. Телесковић

-----------------------------------------------------------

Помршени рачуни министра финансија

О томе колико се ситуација у Европи пресликава на нас најбоље показује какве је последице имало смањење раста у евро-зони на свега 0,2 одсто. Министарство финансија морало је да направи нове макроекономске пројекције за 2012. годину. Тако је уместо три, економски раст смањен на један одсто, док ће извоз уместо за 13,5 порасти за 10,2 одсто. Прогнозиран је раст увоза у идућој години од 5,5 одсто, што је за 3,3 одсто мање него у претходној прогнози. Са друге стране, минус у каси је повећан са 3,9 на 4,25 одсто.

Када је о овој години реч, процењено је да ће инфлација износити 7,7 одсто, уместо највише шет одсто. Раст извоза биће 14,9 а увоза 11,2 одсто, док ће спољнотрговински дефицит бити 15,3 одсто БДП-а.