EU drma grip, a Srbija prehlađena

Poslednjih nekoliko meseci Nemanja Popov, direktor „Centroproizvoda”, s velikom pažnjom prati vesti iz Evrope. Kao neko ko radi u proizvodnji, vrlo dobro zna da Srbija više od polovine svog izvoza plasira na evropsko tržište, što znači da se svaki nepovoljan razvoj događaja preslikava i kod nas. Zagovornik je stava da kad Evropu drma grip, Srbija mora da bude prehlađena.

– Kriza je toliko ozbiljna da preti da uzdrma temelje evro-zone. Evropa je sada kao minsko polje, a Nemačka je jedinica za uklanjanje mina koja pokušava da situaciju drži pod kontrolom. Ako dođe do nekog negativnog scenarija, ne može ni nama biti dobro – ubeđen je Popov.

Pre samo godinu dana situacija je bila potpuno drugačija. Očekivalo se da će, umesto drugog talasa krize, Stari kontinent početi da se oporavlja od posledica recesije. Umesto dobrih vesti, stigla su ozbiljna upozorenja. Zbog toga je naš sagovornik ubeđen da su pred nama godine sporog oporavka i da se nikada nećemo vratiti na onako ambiciozne stope rasta kao pre krize.

– U zavisnosti od razvoja događaja spremili smo nekoliko scenarija za 2012. godinu – otkriva Popov svoju strategiju poslovanja.

Najpesimističnija verzija podrazumeva raspad Evrope i propast evra, a najoptimističnija – stabilnost Unije.

– Što je govorio drug Tito, pripremamo se kao da će svakoga dana biti rat, a živimo kao da će narednih 100 godina biti mir – našalio se Popov.

Kaže i da su u firmi napravili sistem ranog prepoznavanja rizika, jer nije problem za preduzeće kad je svesno opasnosti da se pripremi. Muke nestaju kad smo nesvesni rizika, dodaje.

I Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, takođe s velikom pažnjom prati dešavanja u Evropi. Vesti da ona pati od krize javnog duga, a da se nezaposlenost povećala, a minusi u kasama porasli „čita” na srpski način:

– Srbija je mala i otvorena ekonomija i u velikoj meri je podložna evropskim šokovima. U prvom redu, tamošnja kriza će se kod nas osetiti preko smanjenja izvoza. Zbog rasta rizika poslovanja porašće kamatne stope i zbog toga će servisiranje duga postati skuplje. Takođe, nestabilnost u regionu će se odraziti i na priliv stranih investicija – kaže Fabris.

Rizik može i da se prelije preko bankarskog sektora u slučaju da matice ovdašnjih filijala zapadnu u finansijske probleme, dodaje. Brine ga to što je stepen neizvesnosti u Evropi izuzetno visok i što mu se čini da se vodi neka vrsta psihološkog valutnog rata. Kad to kaže, misli na odnos evro–dolar.

– Ne mislim da se evropski problemi mogu rešiti za godinu dana, ali verujem da će 2013. godine doći do nekog blagog oporavka. Ali situacija je neizvesna za predviđanja bilo koje vrste – kaže Fabris.

Što se tiče Nebojše Savića, profesora na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju, tri su ključna evropska problema koja se prenose i na nas.

– Prvi je kriza javnog duga i povećanje budžetskih deficita, drugi je nefleksibilno tržište rada i rast nezaposlenosti, dok je treći problem pad konkurentnosti evropskog tržišta, koje sve više počinje da zaostaje za Amerikom – objašnjava profesor Savić.

Ako se nezaposlenost u EU povećava, a ekonomki rast stagnira, onda to dovodi do hlađenja tražnje, dodaje. Za nas to znači pad izvoza, smanjivanje privredne aktivnosti, manji priliv stranog kapitala, ali i rast kamatnih stopa, smatra Savić.

Kakav odgovor onda kreatori fiskalne politike treba da spreme?

– Čini mi se da je naš problem to što se stalno vrtimo u krug – primećuje naš sagovornik. Svake godine se zalažemo za smanjenje javne potrošnje i redovno u budžetu predvidimo veća kapitalna ulaganja, ali suštinski ništa od toga ne činimo. Samo se deklarativno borimo za te ciljeve, a u praksi radimo drugačije. Naša javna potrošnja je iz godine u godinu sve veća, a rebalansom budžeta se kapitalni izdaci uvek preusmere u druge svrhe. To znači da svake godine, na račun povećanja tekuće potrošnje, žrtvujemo razvoj i isisavamo potencijal iz privrede – kaže Savić i dodaje da je krajnje vreme da nešto konkretno preduzmemo.

Prema oceni Vladimira Gligorova, profesora Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, problem je to što Evropi trenutno preti recesija i produžena stagnacija. Pred izazovom je i bankarski sektor kome preti bankrotstvo ukoliko Evropska centralna banka ne obezbedi bezgraničnu potporu likvidnosti i ako se ne restrukturiraju banke koje imaju probleme.

– Održivost javnih dugova može dovesti do raspada evro-zone ukoliko se ne preuzme zajednička odgovornost za taj problem i ne obezbedi zajednička kontrola javne potrošnje uz poresku reformu – smatra profesor Gligorov.

Jedna od briga je i konkurentnost i politika kursa. Jer, kako objašnjava Gligorov, EU je podeljena na deo koji je konkurentan i deo koji to nije. To sugeriše potrebu slabljenja evra i smanjenje troškova u nekonkurentnim zemljama, koje su uglavnom na jugu Evrope, dodaje. Zato je, smatra Gligorov, potrebna dodatna liberalizacija tržišta kako bi se podstaklo preduzetništvo i inovativnost, uz šta ide i reforma sistema obrazovanja i povećano ulaganje u nauku i stručnost.

– Srbija spada u zemlje sa izrazito nekonkurentnom privredom koja je oslonjena na finansiranje iz inostranstva, pre svega iz zemalja evro-zone. Zbog toga, problemi sa kojima se suočava EU veoma mnogo utiču na priliv stranih sredstava i ograničavaju mogućnost ekspanzije izvoza. Poseban je rizik eventualne renacionalizacije novca u evro-zoni što bi stavilo Narodnu banku Srbije pred ozbiljne dileme. Uz to, srpski političari su skloni nacionalizmu u privrednoj politici tako da postoji rizik dodatnog privrednog zatvaranja, što se sada zagovara politikom oslanjanja na sopstvene snage – zaključuje Gligorov.

A. Telesković

-----------------------------------------------------------

Pomršeni računi ministra finansija

O tome koliko se situacija u Evropi preslikava na nas najbolje pokazuje kakve je posledice imalo smanjenje rasta u evro-zoni na svega 0,2 odsto. Ministarstvo finansija moralo je da napravi nove makroekonomske projekcije za 2012. godinu. Tako je umesto tri, ekonomski rast smanjen na jedan odsto, dok će izvoz umesto za 13,5 porasti za 10,2 odsto. Prognoziran je rast uvoza u idućoj godini od 5,5 odsto, što je za 3,3 odsto manje nego u prethodnoj prognozi. Sa druge strane, minus u kasi je povećan sa 3,9 na 4,25 odsto.

Kada je o ovoj godini reč, procenjeno je da će inflacija iznositi 7,7 odsto, umesto najviše šet odsto. Rast izvoza biće 14,9 a uvoza 11,2 odsto, dok će spoljnotrgovinski deficit biti 15,3 odsto BDP-a.