"ГОЛФ" ИЛИ "МЕРЦЕДЕС"

Свако од нас је, склапајући неку ствар, био у прилици да му још само мало недостаје па да заврши посао. Али, због једног дела, због само једног ђавољег центиметра, бивало нам је јасно да од нашег посла нема ништа. И ма колико навлачили, гурали или сабијали, на крају смо схватали да је сво наше запињање узалудно.
Имам утисак да су преговори око нове владе дошли у ту фазу. Само мало недостаје па да се влада састави. А опет, и то мало је толико велико да владе једноставно нема. При томе, време је на измаку, раздраженост расте, па су се чак и навијачи и кибицери ућутали. Јер, сви виде да је враг однео шалу. Главни актери су коначно остављени на миру. Али, да ли има довољно времена и живаца да се посао заврши?

Најлакше је за све оптуживати новинаре. Али, мислим да је овде јавност својом наивношћу или пристрасношћу учинила медвеђу услугу преговарачима. То је исто као кад продавцу "голфа" читава ближа околина повлађује у његовом мишљењу да му ауто вреди колико и "мерцедес". Продавац ће кренути са превисоком ценом и потрошиће се много времена да би се цена спустила до висине од које је требало и почети погађање. Већ у том тренутку продавац ће мислити да је превише попустио и изгледи да се склопи посао неће бити превелики. Или ће, пак, посао бити склопљен уз изразито уверење једне од страна да је она учинила превише уступака оној другој.

Тако су ишли преговори и око нове владе. Већ исте вечери када су објављени изборни резултати део јавности је прогласио победника и објавио ко треба да састави владу и ко треба да има већину у њој. Због нашег неискуства са парламентаризмом убрзо је готово цела јавност тако мислила. Ретки другачији гласови поклапани су оптужбама да су у питању навијачи "поражене" странке.

Али, разборита рачуница и познавање туђих искустава није навијање. Једноставно, као што је написао уважени колега Драгољуб Жарковић, 64 (посланици ДС) више је од 47 (ДСС), али је мање од 66 (ДСС+Г17). И можемо против ове рачунице протестовати до сутра, реалан политички однос је такав какав јесте. И ко то занемарује стварно мисли да има "мерцедес", а не "голф".

Такође, да премијер може да дође из мање странке није никаква "наказна дегенерација", никаква "издаја парламентаризма". Као што је то објаснио уважени колега Славиша Орловић, искуство 15 земаља тзв. стабилне демократије – дакле, не Тунгузије или Далекортских острва – показује да је од 268 случајева у 20 одсто прилика премијер дошао из мање странке. Да, логично је да премијера да највећа странка. Али, није никакво "чудо невиђено", никаква "демократска и парламентарна катастрофа" ако премијер дође и из мање коалиционе чланице. Специфична тежина кандидата и задаци које треба обавити могу бити пресуднији за место премијера него број посланика у скупштини.

И сви они који су ишли од телевизије до телевизије да би се ужасавали над самом идејом да се мандат за састав владе може дати и слабијем партнеру једноставно су замајавали јавност. Подједнако као и пре три године када су мањинску владу проглашавали "парламентарном аберацијом" која "никада не траје дуже од пар месеци". Али, такве "парламентарне аберације" умеју да потрају и по четрдесет година (као у случају Шведске, Норвешке или Данске). На крају се и онај ко није веровао туђим парламентарним искуствима могао, на примеру Коштуничиног кабинета, уверити колико су мањинске владе "краткотрајне". Тако исто, онај ко није веровао аналитичарима да премијер из мање странке није никакво "парламентарно чудовиште", које се држи у кавезу како би се показивао запањеним туристима, макар ће из сагласности ДС да Коштуница може бити премијер понешто да научи.

Али, важних два месеца за преговоре је изгубљено. Тек крајем марта се стигло тамо одакле се могло кренути још 21. јануара. Тек тада се почело разговарати о цени за "голф", не за "мерцедес". И пошто је продавац већ толико "спустио цену", он и његова околина више психолошки нису у стању да се рационално погађају. Дати уз премијера и министра полиције сада изгледа тако велики уступак да ДС то не сме ни да помене себи и својој околини.

Они су, као и некад Милошевић, постали жртва властите успешне пропаганде. Они не могу направити компромис јер се он не може рационално објаснити у задатим сазнајним оквирима. Компромис је код Милошевића, због систематски искривљене перцепције, увек морао бити праћен или признањем властите политичке слабости или признањем да је сазнајни оквир неадекватан. Пошто се и једно и друго избегавало, решење се онда тражило у веома сложеној накнадној рационализацији. А њу, опет, нико није узимао за озбиљно.

Уопште не мислим да ДС саветујем да ипак да и министра полиције. Можда ДСС заиста и превише тражи? Можда су нови избори најбоље решење? То не знам. Али знам да је ова земља потрошила два прескупа политичка месеца да би се утврдило шта се заправо купује и продаје. И уопште нисам сигуран да ни после нових избора неће требати још толико да би се утаначило шта је оно што стоји пред нама – "голф" или "мерцедес"?

Политички аналитичар