ВРАЧАРСКИ ЛЕДЕНИ БРЕГ

До ноћи између 21. и 22. јануара 2007. неће се знати какав ће облик имати нова влада Србије, а, усудио бих се да кажем, да се то неће знати ни после тога. Комбинаторика око састава владе биће компликованија него састављање Коштуничине мањинске владе, а они који верују да ће две веће либерално – демократске странке, односно ДС и Коалиција ДС –НС, с обзиром на очекивану збирну надмоћ над радикалима и малим странкама које се "пребаце" преко цензуса, лако поделити плен, односно идеје, политику и, надасве, ресоре – грдно греше.

Имали смо, уосталом, почетком ове недеље показну вежбу на ту тему, и то у самопроглашеном бастиону демократске Србије, општини Врачар, где су демократе из општинске владе најурили људе из ДСС-а, због њиховог очијукања с радикалима не само у овој централној градској општини, већ и због удруживања истих у приградском  Барајеву.

Некима то личи на доказивање ко је више одан и привржен ширим демократским принципима, односно ко је правовернији и искренији. Поступак Демократске странке хоће да сугерише да су ови из ДСС-а само вешти техничари власти и да би се у циљу одржања или преузимања власти удружили и са црним ђаволом, те да је приврженост ономе што се у пристојном свету сматра бољим полом политике само маска ДСС-а, дочим су они, демократе, не само врачарске, једини аутентични представници демократских начела.

Другима то личи на предизборну поруку о постизборним временима – односно на опомену Коштуници да се не петља с Томом Николићем, да не помишља о састављању владе без Демократске странке којој је досадило да буде парламентарна опозиција, а и не исплати се.

Ову тезу појачао је јучерашњим интервјуом "Политици" Драган Ђилас, председник београдског одбора Демократске странке, речима: "Ово је само опомена да ДС није спремна да по сваку цену буде на власти са ДСС-ом. Стално тражимо од ДСС-а да се изјасни са ким ће, не зато што ми не можемо никако без њих, него због тога да људи који буду гласали 21. јануара знају за кога гласају".

Ови из ДСС-а пак нису наивни да се пре времена изјасне с ким ће и како ће докле год се крећу на линији политике која може да захвати и гласове из радикалског или СПС – овог казана и, вероватно, с уживањем осматрају како либерали Чеде Јовановића и Динкићеви експерти срчу гласове из лонца главног конкурента за првака међу странкама с демократским префиксом у називу.

Демократска странка би волела да победи у том интерном такмичењу за демократског лидера и хоће да сузи маневарски предизборни простор ДСС-а, односно да га присили да објаве веридбу пре постизборне удадбе, па и по цену да радикали не изгубе део очекиваног изборног профита међу оним гласачима који се ломе између Томислава Николића и Војислава Коштунице, двоуме се о томе коме је национална стрепња дубља од исте такве наде.

С друге стране, кад Ђилас у већ поменутом интервјуу, устврди да не мисли да је министар полиције најважнија функција у држави, односно да ДС неће инсистирати, можда, да Шутановац буде нови Јочић, онда се назиру и неки други тонови у нацрту могућног брачног уговора између партнера.

Рекао бих, отуда, да је врачарски случај тек врх леденог брега који показује размере сложених односа између ДС-а и ДСС-а. Они су као и сви политички односи оптерећени не само програмским разликама већ и разликама у карактерима главних актера, њиховим аспирацијама и пројекцијама будућности, па само непатворени политички наивци могу веровати да ће рок од три месеца, за колико треба саставити нову владу, бити довољан Коштуници и Тадићу да то и учине.

Не бих се усудио да кажем да ће таква влада, ако се и састави, уз веће или мање притиске домаће јавности и међународног фактора силе, потрајати краће од ове мањинске која је изгурала мандат све до изборне, 2007. године, али се не бих изненадио када би се испоставило да није постигнут добар баланс, равнотежа моћи између актера, па да се у Србији понови Врачар, тим пре што су једни друге у новој, поспетооктобарској Србији, већ изјуривали из парламента. Сигурно је једино да ће преговори о формирању нове владе бити занимљивији од самих избора   

Главни уредник недељника "Време"