Настава преко мобилног телефона

Од нашег специјалног извештача

Саламанка – У школама у Јордану више нема креде и табле. Ђаци уче у мултимедијалним учионицама, а оловке и свеске су заменили компјутери. У Великој Британији је спроведен пројекат у којем је 167.000 најсиромашније деце добило лаптоп на поклон, што је за последицу имало драматичан скок образовних постигнућа. Најбрже напредовање у ПИСА резултатима нису постигле земље у којима је уложено највише новца, већ оне које су знале да новац правилно распореде, попут Сингапура, Кореје или Пољске и оне у којима први човек државе сматра образовање приоритетом своје политике.

Ово су само неки од најзанимљивијих детаља који су се могли чути током дводневне међународне конференције о технолошким иновацијама у образовању, коју су организовали „Интел” и влада провинције Кастиље и Леона у граду Саламанка, 250 километара од Мадрида.

– Морамо бити свесни да данашња деца више не припадају „књига генерацији”, којој су припадали њихови родитељи и наставници, у којој су они пасивни на часу. Сада стасавају „екран генерације” које имају приступ најсавременијим технологијама и које бирају шта ће и како да уче – каже лорд Џим Најт, који је био у Парламенту Велике Британије од 2001. до 2010. године, иначе познат као лабуристички министар просвете са најдужим стажом.

Он је током свог четворогодишњег мандата спровео у дело идеју која је омогућила да до лаптопа дође готово 250.000 ђака.

– Пре него што смо започели пројекат, интернет је код куће користило 16 одсто ђака, а постојао је и велики слој оних који су себи то могли да приуште али нису хтели. Моја идеја је била да омогућимо најсиромашнијем слоју да добије рачунаре и да ће ефекат на крају бити да сви користе рачунаре. Родитељи су на кућну адресу добијали картицу са износом у вредности 500 евра и списак пет произвођача код којих су могли да набаве половне рачунаре. Новац смо обезбедили од пореских обвезника – објашњава за „Политику” лорд Најт.

На наш коментар да таква идеја не може да прође у Србији, Најт, каже да је свестан са каквим се проблемима суочава наша земља.

– Знам да у Србији нема новца и да је прва брига да се школе оспособе за наставу пре него што се уведу технологије. Оно о чему у будућности треба да се размишља јесу могућности употребе мобилног телефона, јер га данас има готово свако дете. То јесте изазовно за наставнике, али може да представља решење проблема за земље попут ваше, а ако бих поново био у прилици, вероватно бих тако нешто спровео и у Британији – објашњава лорд Најт.

Др Мартина Рот, директор образовних програма у „Интелу”, каже да школе и наставници не треба да чекају одлуку званичне политике па да почну нешто да мењају у учионици, јер увек постоје позитивни примери из света.

– Моја порука наставницима у Србији јесте – немојте да чекате, користите све што можете и промене ће се догодити – каже др Рот.

Она такође поручује школама да не зазиру од ПИСА тестирања и истиче да иако паре јесу проблем, чињеница је и да земље које улажу највише пара нису и најуспешније, јер није битно колико се новца уложи већ како се он распореди.

Фернандо Санчез – Пасквала Неира, члан националног образовног савета Шпаније, иначе генерални директор образовних политика у Министарству образовања провинције Кастиља и Леон, каже да највећи проблем што је на селу 40 одсто становништва и зато је образовни систем скуп.

– У свим школама су компјутери, у просеку три ђака по рачунару, а у петом и шестом разреду сви ђаци имају лаптоп – каже Неира.

На конференцији није било представника Министарства просвете из Србије, а како смо чули од Сање Сабљић из Републике Српске, тамо је слично стање као и у школама у Србији – од оних који су пред затварањем (случај једне сеоске школе у којој су само два ђака, а предаје им мајка) до оних које су потпуно технолошки опремљене.

----------------------------------------------

Највиши ПИСА резултати

Кастиља и Леон је највећа покрајина у Шпанији, са 2,5 милиона становника, позната као регион са највишим ПИСА резултатима у Шпанији, вишим чак и од Немачке. Граничи се на југу са покрајином Мадридом, а на западу са Португалијом. Саламанка је град музеј, под заштитом Унеска од 1988. године и европска престоница културе 2002. године. Зову је и „мали Рим”. У Саламанки је најстарији универзитет у Шпанији, основан 1134. године (формално признат 1218), уједно један од три најстарија у Европи.