Плануо евро из кесице

Од нашег сталног дописника

Љубљана, децембра – Тек што су пуштени у продају свечарски пакети у провидној кесици Банке Словеније који садрже 44 метална евро-новчића различитих апоена, укупне вредности 12,52 евра, локалне банке јављају да им је понестало залиха. Народ је разграбио прве словеначке евре иако не сме да их користи пре 1. јануара, зато што ковани новац за разлику од папирног има униформисано само лице (заједничка европска страна – мапа ЕУ), док се наличје новчића разликује од државе до државе. Већ првог дана продаје, захваљујући "словеначким мотивима" на полеђини кованог новца, плануло је 110.000 од укупно 450.000 пакетића и 11.000 од 100.000 пригодних колекција у картонској амбалажи намењених нумизматичарима и љубитељима, по цени 18,90 евра. Занимљиво је да словеначки евро одудара од других не само по наличју већ и лицу, јер је на новчићима први пут на карти ЕУ укључена и Србија, уз Румунију, Бугарску, Хрватску, Македонију, Босну, Албанију и Црну Гору, па је Словенија овим свесно укинула "рупу" на Балкану, иако неке од поменутих држава нису ни близу уласка у Унију.

Стати и опстати

Централна банка покушала је да смири потражњу за словеначким металним еврима нагласивши да је њихова сврха информисати становништво а не да се грађани снабдеју новом монетом. Речени пакетићи словеначких кованих евра садрже два новчића за два евра са ликом песника Франца Прешерна и фртаљем његовог рукописа песме "Здрављица", која је 1991. проглашена државном химном, четири новчића за један евро са главом Приможа Трубара и верзом "Стати и опстати" и четири новчића за 50 центи (камен Триглава, а изнад њега угравирано сазвежђе Рака, што је "знак зодијака у коме је Словенија прогласила самосталност, веома наклоњен новчаним трансакцијама"). Ту је и по шест новчића за 10 центи (са никад реализованом идејом архитекте Плечника за здање словеначког парламента) и за пет центи (са ликом сејача са истоимене Грохарове слике), те по седам парица за 20 центи ("два разиграна коња липицанца") и за два цента (Кнежји камен, место где су устоличени давни карантански кнежеви – налази се у Целовцу јер га својим сматра и Аустрија), као и осам новчића за један цент (словеначка знаменитост – рода).

Медији су потпиривали јагму за словеначким евро новчићима вестима да су понегде залихе металног новца већ пресушиле и да је огромно интересовање нумизматичара широм Европе и света због аутохтоног изгледа и ограничене серије. Хистерија је избегнута захваљујући апелу власти да ће пара за све бити довољно, и да ће Словенијом колати и сви европски еври, исто као што ће словеначки еври бити важећи широм ЕУ. Али тек после 1. јануара, јер су до тог датума илегално средство плаћања. Како не би изгледало да је отписана национална валута већ завршила на ђубришту историје, банке су напрасно почеле да стимулишу разне видове добрих дела прикупљањем металне ситнине у толарима.

Страх од скупљег живота

Анкете откривају да становништво на евро већ гледа као на домаћу валуту, а за неверне Томе држава је спремила 700.000 бесплатних дигитрона који аутоматски израчунавају износ из толара у евре и обрнуто. Чак три четвртине испитаника каже да не очекује веће проблеме око привикавања на нову валуту, док 68,4 одсто тврди да познаје евро банкноте и ситнину као свој џеп. Није незанимљиво да 7,1 одсто Словенаца признаје да нема појма о евру нити га је икад видело.

Највише анкетираних страхује да ће после 1. јануара живот бити скупљи, нарочито јер је организација за заштиту интереса потрошача упозорила медије на поскупљења која се догађају испод жита. Отуда 62,8 одсто грађана сматра да ће то пресудно утицати на њихов животни стандард и социјални положај. Страх је израженији у руралним крајевима него у градовима, јер је куповна моћ у селима ионако нижа, где је већи и грч од предстојећих поскупљења, откривају истраживачи у месецу у којем је Словенија обавила финалне припреме за прелазак на евро.

Блиндирани камиони

Операција је на моменте изгледала драматично – метални новац допловио је бродом, тајно, из Финске. Папирнати је стигао сувоземним путем, део је штампан у држави а део у ЕУ. Транспорт блиндираних камиона пратили су до зуба наоружани специјалци, а у моменту уношења пакета у трезоре банака били су затворени читави квартови, није могла "ни птица да прелети" како ништа не би бацило мрљу на "историјски чин". Биланси банака откривају да је промена валуте понукала народ да уштеђевину сакривену у сламарицама однесе у банке, које ће у новогодишњој ноћи аутоматски конвертовати толарске депозите својих клијената у евре.