Држава изневерила младе таленте

Јелена, Лазар, Ана, Бојана и Андреа били су на првој страни нашег листа пре тачно годину дана. Они су најбољи од најбољих, стипендисти Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка, који су, зато што су изабрали Србију, на крају остали без школарина.

Ових дана су се поново јавили нашој редакцији. Кажу, иако смо подигли велику медијску прашину, епилог је следећи: неки су одустали од студија, неки отишли у иностранство, да се више никад не врате, а мањина је успела да сама финансира своје школовање уз помоћ спонзора, родитељских плата, па чак и – бакине пензије. У међувремену су и родитељи неких од њих остали без посла, што је био додатни ударац на истањени кућни буџет.

Када смо прошле године разговарали, Јелена Брајовић је била на другој години докторских студија на архитектури са просеком 10, Лазар Јованов и Ана Стевановић на Факултету драмских уметности са просеком 9,5, а на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности биле су Бојана Матејић (9,87) и Андреа Палашти (9,36).

Тада су нам рекли да је њих мало, можда стотинак, да их нема довољно да изађу на улице, па су уместо тога дошли код нас, у нади да ће надлежни решити правни вакуум који их је зауставио у студирању.

Да подсетимо, у конкурсу Фондације било је јасно наведено да су студенти постдипломских студија ослобођени плаћања школарине, међутим, они су били принуђени да тај новац ипак дају из свог џепа, пошто по уговору који су потписали нико није обавезан да уплати школарину – ни факултет, ни министарство, ни Фондација. Стипендије од 15.000 динара нису довољнедасепокрију ни трошковистановањаиуџбеника, акамоли школаринакојајезагодинуданастудијанаархитектури 300.000 динара, анаФДУ 160.000 динара. ВећинаакадемацанијеизБеограда, Андреа, например, путујеизНовогСадаиоба су јојродитељанезапослена.

Они се због малих и нередовних стипендија никада нису бунили, нису се бунили ни због веома строгих услова конкурса, али ово је ипак била кап која је прелила чашу, јер већина није имала потребни новац.

– После годину дана биланс је следећи: Министарство ништа није урадило, школарине нису нити ће икада бити уплаћене. Неколико мојих колега је одустало од докторских студија јер нису имали средства, неколико је добило стипендије у иностранству и немају никакве намере да се икада врате... На најновијем попису је установљено да има 400.000 људи мање – колико је међу њима младих који су напустили Србију? За многе од њих знам и разлог. Знате га и ви, а било би лепо да га и цела земља чује – огорчена је Ана.

Студенти су, кажу, разочарани односом државе, јер само на папиру пружа подршку младим талентима, а при томе су постављени у позицију да им с једне стране не дају паре, а с друге забрањују да раде током студија. Тако су спречени и да евентуално зарађују, а и да се усавршавају.

– Услови конкурса су били веома строги, ова стипендија се не добија лако. Ми смо обавезни да дајемо годину за годину, да будемо активни и ван наставе (изложбе, такмичења), а забрањено нам је да користимо друге стипендије из буџета, као и да заснујемо радни однос. Још је теже студентима у области природних, техничких и медицинских наука, јер су обавезни да након завршетка школовања проведу у радном односу у Србији двоструко дуже у односу на период у којем су примали стипендије – подсећају таленти.

Кажу нам и да је већина њихових пријатеља негде отишла и да су се снашли „напољу”. За разлику од њих, они нису конкурисали у иностранству, одабрали су да остану овде, а на крају је испало да су кажњени због тога. И на крају су и они завршили преко границе.

Безброј пута су звали министарства просвете, науке и културе који су оснивачи Фондације, обратили су се и заштитнику грађана, медијима… Осим декларативних изјава и обећања у јавности, до данас нико није пружио ни динара. У Фондацији су, кажу студенти, обећали да ће школарина за школску 2010/11. годину бити исплаћена до 15. децембра.