Крај трке за „европске оскаре”

Од нашег специјалног извештача

Берлин – Листа кандидата за награде у категоријама: најбољи европски филм, редитељ, сценариста, глумац, глумица, сниматељ, композитор, изузетан допринос филму и европско откриће – најбољи дебитантски филм, већ је позната, а ко ће бити овогодишњи лауреати „европских оскара” знаће се сутра увече, када се на сцени берлинског Темподрома буду отвориле коверте.

 У категорији најбољи европски филм 2011. године, за 24. награду ЕФА – Европске академије за филм, номиновано је шест филмова: „Артиста” Мишела Хазанависијуса (Француска), „Дечак са бициклом” браће Дарден (Белгија), „У бољем свету” Сузане Бир (Данска), „Краљев говор” Тома Хупера (Велика Британија), „Авр” Акија Каурисмакија (Финска) и „Меланхолија” Ларса фон Трира (Данска), а номинацију за најбољег европског редитеља, осим Бирове, Дарденових, Каурисмакија и фон Трира, освојио је још и мађарски редитељ Бела Тар за филм „Торински коњ”.

 Већ сам поглед на листу номинованих, међу којима су све сами лауреати Кана, Берлина, Венеције, указује да ће сутра увече у Берлину бити врело и да ће заиста бити занимљиво видети коначни резултат сабраних гласова 2.300 чланова Европске академије за филм. Српски филмови не налазе се често међу номинованима, па спознаја да је међу потенцијалним лауреатима ове године и наш филм „Тилва рош” Николе Лежаића, и то међу пет филмских дела која се боре за ЕФУ у категорији европско откриће – најбољи дебитантски филм, само по себи је огроман успех.

 Чињеница да се свечана церемонија доделе „европских оскара” по гламуру не може упоредити са прекоокеанским конкурентом, никада није много замарала челнике и чланове Европске академије, који су још од оснивања ЕФА предност давали уметности на филму и лежерности у начину додељивања признања најбољима. Тако ће бити и на овогодишњој берлинској церемонији, којој ће осим чланова ЕФА, у чијем је борду и наш редитељ Горан Паскаљевић, а међу угледнијим и активнијим члановима и глумац Мики Манојловић, као и легендарни Душан Макавејев, присуствовати и министар за културу Немачке Бернд Нојман.

– Свечана церемонија доделе награда ЕФА у Берлину, у којем је и седиште Академије, одржава се сваке друге године, а у међувремену „путује” од једног до другог европског града и, где год да се одржава, има и неки специјални локални укус – каже у кратком разговору за „Политику” директорка Европске академије за филм Марион Доеринг.

– Наша академија још увек уједињује европске ауторе, без обзира на националне или политичке границе и нуди заједничку платформу за промоцију, сарадњу и размену искустава. Данас имамо више од две хиљаде чланова који гласају и тако одлучују о добитницима награда ЕФА. Од 1996. године председник Академије је немачки редитељ Вим Вендерс, а од 2006. године продукцијска компанија Европске академије за филм је и продуцент церемоније доделе награда, која се сада телевизијски преноси у више од 40 земаља, каже Доерингова, истичући да ће се овогодишња церемонија у Берлину памтити и по томе што ће награду ЕФА за животно дело примити легендарни британски и светски редитељ Стивен Фрирс.

---------------------------------------------------------------------------------

„Политика” медијски партнер ЕФА

Међу медијским партнерима Европске академије за филм је и наш лист, а вишегодишња сарадња „Политике” и ЕФА огледа се у континуираном праћењу годишњих активности Академије и свечаности доделе „европских оскара” у 15 категорија. Захваљујући томе, читаоцима нашег листа било је и ове године омогућено да равноправно са филмским гледаоцима из земаља Европске уније учествују у гласању за „Награду публике 2011”, која ће победнику бити уручена сутра увече у Берлину.