Два краја корупционашког штапа

Да ли је српском министру полиције погрешно или недовољно прецизно пренет извештај о перцепцији корупције у Србији, који је прекјуче објавила „Транспарентност Србија” или је нешто друго посреди, није баш најјасније, али је очигледно да министар Ивица Дачић и Немања Ненадић, програмски директор ове организације, коментаришући његове резултате, нису говорили о „истој ствари”. Како је Ненадић јуче изјавио за наш лист, истраживање „Транспарентности Србије” показало је да је наша земља назадовала, када је реч о перцепцији корупције, али да то „нема никакве везе са оствареним резултатима у борби против корупције”.

Подсетимо, у прекјучерашњем извештају ове организације наведено је да је Србија са прошлогодишњег 78. места, ове године пала на 86. позицију, када је реч о индексу перцепције корупције, који сада износи 3,3.

Министар Дачић упитан да ли је исправно „рангирање” које је за Србију изнео „Транспаренси” одговорио је: „Мислим да су постигнути бољи резултати”.

– Није добро да се Србија оцењује на начин, који је наведен у поменутом извештају. Извештаји Европске комисије и неких других комисија на међународном нивоу су у супротности од годишњег извештаја „Транспаренсија” – рекао је Дачић.

Ненадић објашњава да се истраживањем испитује перцепција, то јест опажање корупције, а не чињенице као што су број осуда, ухапшених и текстова у медијима…

Да појаснимо, индекс перцепције корупције мери степен у којем се опажа корумпираност јавних службеника и политичара. Његов циљ је, између осталог, да се измери колико присуство корупције у јавном сектору опажају пословни људи, стручњаци и аналитичари ризика.

– Индекс се, на светском нивоу, сачињава на основу 17 различитих истраживања и студија, које је спровело 13 независних институција испитујући предузетнике, аналитичаре и локалне стручњаке. То је „истраживање групе истраживања”, које се одвија из године у годину и пружа податке који се могу континуирано пратити. Оно предвиђа минимум три истраживања по земљи, земље се бодују на скали од 10 (веома чисте) до нуле (веома корумпиране) – објаснио је Ненадић.

До ових резултата који се односе на Србију, дошло се обухватањем седам истраживања, која су узета у обзир приликом сачињавања индекса. Реч је, између осталог, о изворима као што су Светски економски форум, где су испитаници били углавном локални стручњаци, пословни људи и мултинационалне фирме. Затим, обухваћено је истраживање „Бертелсман фондације”, у којем су испитаници били ангажовани стручњаци, као и истраживање „Фридм хауса”, у којем испитаници потичу из развијених земаља. Рангирање Србије по појединим истраживањима креће се од 2,6 до 4,3.

Недостаци овог истраживања су, како је наглашено, управо то што индекс не одражава степен напора уложених у борби против корупције, као и то што земље у развоју могу да буду приказане у лошијем светлу услед пристрасности и предубеђења страних инвеститора.

Цео материјал о извештају о индексу перцепције корупције и методологији овог истраживања о чему је било речи и на самој конференцији, подељен је присутнима, а поред тога јавно је доступан на страници организације „Транспарентност Србија”.