Руси бирају нову Думу

Грађани Русије изаћи ће данас на биралишта како би дали свој глас некоме од преко 3.000 кандидата за које сматрају да су заслужили да попуне једно од 450 места у државној Думи Русије, и у највишем законодавном телу у држави их представљају у наредном четворогодишњем периоду. Право да на бирачком листићу заокруже онога коме верују има око 110 милиона житеља највеће земље на свету. Два милиона од поменутих налазе се у иностранству тако да ће руска представништва ван државних граница, такође, имати пуне руке посла.

Политичка слика данашње Русије, свакако, није онаква каква је била 2007, у време претходних избора. Ипак, извесно је да ће највише гласова и овај пут освојити Јединствена Русија (ЈР), партија коју предводе актуелни председник Дмитриј Медведев и премијер Владимир Путин. Поред њих, аналитичари шансе за пролаз дају још само трима партијама – Комунистичкој (КПРФ), Либерално-демократској (ЛДПР) и најмлађој учесници изборног процеса – Праведној Русији (ЕР). Сви остали – Јаблоко, Патриоти Русије, Права ствар... мораће да чекају неку нову шансу.

Главна карактеристика овогодишњих избора, осим аутсајдерског положаја партија демократског профила насталих у време распада Совјетског Савеза и стварања савремене Русије, биће специфичан распоред снага у будућем парламенту. Наиме, тренутно владајући ЈР, по проценама центра за испитивање јавног мњења „Левада”, тешко да може да рачуна на више од 53 одсто гласова. За њим би следио КПРФ са око 20 процената подршке, потом ЛДПР с 12, и ЕР (или такозвани есери) са 9 процената.

Резултати могу у извесној мери да се разликују од наведених, већ према томе колико грађана заиста буде изашло на биралишта, или колико ће свако од њих, до убацивања листића у гласачку кутију, остати чврст у својим уверењима. Наиме, испитивања казују да чак 14 одсто поменутих још није чврсто одлучило којој ће се партији приклонити, док је чак 13 одсто већ решило да дан за гласање искористе за неке друге активности.

Уколико се остваре наведене прогнозе, ЈР ће за спровођење најављених промена у руском друштву, и земљи уопште, а пре свега оних уставних, морати да тражи помоћ неког од три преостала играча, па и да се прилагођава њиховим програмима и захтевима. Биће то ново искуство за партију која у садашњој Думи доминира двотрећинском већином. Уосталом, и током предизборне кампање био је уочљив напор и Медведева и Путина да подигну рејтинг ЈР и евентуално му обезбеде неопходну уставну већину. Као што рекосмо, прогнозе казују да тај напор неће у потпуности уродити плодом и владајућа партија ће у појединим ситуацијама бити приморана да улази у коалиције са другима.

Како смо сазнали у једном незваничном разговору, ЈР би у таквим случајевима за сарадњу прво могао да се обрати Либерално-демократској партији коју предводи Владимир Жириновски, један од најдинамичнијих политичара на руској сцени. Овакав „брак” свакако би био из интереса, а то значи и – „орочен на одређено време или по одређеним питањима”. Ипак, став нашег саговорника је да би то била комбинација која би била плодоноснија од сарадње ЈР са КПРФ или есерима.

Вреди поменути и чињеницу да је Русија тренутно изложена не малим притисцима извана. То се једнако односи на упорно инсистирање САД да на Старом континенту инсталирају системе своје противракетне одбране, као и на тешку економску ситуацију у коју су запале многе земље Европске уније. Русија не може зидом да се огради од наведених процеса и већ је приметно да таласање на финансијском тржишту Уније узима свој данак и преко њених источних граница. Ово се, пре свега, односи на инвестиције које са запада очекује Русија, али и на сужавање западних тржишта за руске производе.

О свему поменутом говорило се у протеклим месецима у свим руским медијима, на предизборним скуповима, научним форумима...

Каква ће бити реакција грађана моћи ће да се наслути онога тренутка када се на истоку земље отворе прве гласачке кутије. А подсетимо, Русија се простире на чак 9 часовних зона.

Слободан Самарџија