Препоруке о исхрани (не)спроводљиве у пракси

Статистички подаци о здравственом стању становника Србије кажу да 46,5 одсто нас има повишени крвни притисак, више од половине, 54,5 одсто, има проблем вишка килограма различитог степена, а доктори су сваком другом пацијенту у својој ординацији дали савет о „промени стила живота“. Тиме су обухваћени савети по типу „оставите пушење“, „будите физички активнији“, „морате на дијету“ и слично. За разлику од једноставне одлуке „престаћу да пушим“, одлука о промени начина исхране и примени неке специфичне дијете или повећања физичке активности није довољна сама по себи. Потребан је бар основни стручни савет који мора бити много детаљнији од тога. Тако би за физичку активност ваљало да се конкретизује као „најмање 30 минута бар пет дана у недељи“ нека од активности, типа брзо ходање, вожња бицикла, гимнастика, пливање одређеног интензитета које је на ивици да вас остави без даха али никако не виши.

А тек кад су у питању медицинске дијете – узгред, друге и не постоје, али то је друга тема. Да се задржимо овог пута само на повишеном крвном притиску од кога пати застрашујуће велики број нас у Србији. У дијетама за превенцију и (или)лечење не би смело да буде соли више од 5-6 грама, ни мање од 2-3 грама! То свако зна, чини ми се. У пракси, чак ни ја, иако доста знам о исхрани, нисам сигурна да то могу да испуним.

Да објасним на примеру киселих краставчића које баш волим, а не знам да спремим. Према томе, зависим од прехрамбене индустрије као уосталом већина вас. На тегли ћете наћи састав, краставчићи, со, шећер, киселина, неки зачини. И то је крај. Колико има соли? Е па то је тајна. Наш законодавац није предвидео обавезу произвођача да декларише нутритивни састав. То је предвиђено само за храну специфичне намене „дијететске производе“. Као да највећи број људи треба тиме да се храни а не обичним намирницама.

Е па да се вратимо краставчићима. На неким чак имате калорије, угљене хидрате, протеине, масти, а со –нема ! Ја, по опису посла, знам да количина натријума у краставчићима скаче до хиљадупута када се спремају за зимницу. Тако испадне да ако поједете 200 грама краставчића, да не помињем друге киселице као туршију, унећете половину оног што је препорука.

А где су све друге ствари као што су пршуте, шунке... сенф, кечап, да не заборавимо хлеб. Пацијенти често престану да соле јела која сами спремају и ефекат који постижу је готово никакав јер подаци кажу да се тако уноси мање од десет одсто укупне соли. Све остало је из оног што зовемо готови прехрамбени производи, шумеће таблете и слично.

Решење је очигледно ван домена лекара, превасходно у рукама стручњака и законодавца који кроји здравствену политику у оквиру које веома битно место мора да заузима низ прописа о квалитету хране а које би у пракси требало да спроводи независно тело. Не може и не сме то бити под окриљем министарства, јер кад морате да будете политички коректни онда је велики ризик да ћете бити стручно некоректни. Зато би ваљало за почетак да охрабримо произвођаче хране који се труде да направе квалитетан производ тако што ће разлике у квалитету бити препознатљиве и законом обавезне.

Тако ћу можда и ја успети некад неки производ да препоручим на основу чињеница. И за крај, немојте молим вас да престанете да једете краставчиће,туршију икисели купус. Оставите их мало до одстоје у води и имаћете сјајну храну! 

Ауторка је специјалиста за исхрану, професор Медицинског факултета у Београду