„Књижевне новине” на улици

На свечаном делу годишње Скупштине Удружења књижевника Србије уручене су Повеље за животно дело. Овогодишњи добитници су: Јелка Ређеп, Миодраг Б. Протић, Божидар Шујуца, Љубинко Јелић и Коста Димитријевић. Плакете УКС-а добили су: Злата Живадиновић, Слободан Станишић, Бајрам Халити, Међународни фестивал поезије Смедеревска песничка јесен, Фестивал поезије младих из Врбаса, Шумадијске метафоре из Младеновца и Савремена српска проза из Трстеника.

Награду „Милан Ракић”, ове године, равноправно су поделили: Милош Јанковић, Драган Лакићевић и Зорица Арсић Мандарић. Песник Милош Јанковић, као што смо већ писали, награду је вратио, јер није испоштован правилник о додели награде, који предвиђа једног, евентуално два добитника.

Радомир Андрић, у уводном излагању, указао је на лош положај књиге и издаваштва и проблеме које има редакција „Књижевних новина”, којој је суд наложио исељење из просторија у којима је били 63 године. Велике издавачке куће, као што су Нолит и БИГЗ – угашене су, београдска „Просвета” тавори. Писци морају помоћи „Просвети” да опстане, јер нема значајнијег српског писца који у овој издавачкој кући није објавио књигу. Угашени су и многи књижевни часописи, а они који још постоје – једва преживљавају. „Књижевне новине” су од Министарства културе добиле само 200.000, што је довољно за објављивање само једног броја, а сада су добиле и судски налог за исељење. У дневним новинама рубрике културе, практично, не постоје. Изузетак су „Политика” и „Вечерње новости”.

Извршном судском одлуком, објаснио је Мићо Цвијетић, главни и одговорни уредник „Књижевних новина”, редакцији је одузет простор у Француској 7, који је више од шест деценија користила. Овој неправедној и апсурдној судској вољи, претходила је политичка воља нових партократа и господара наших живота и судбина. Следеће недеље редакција „Књижевних новина” наћиће се на улици.

Живорад Ајдачић сматра да треба поднети кривичне пријаве против свих лица која су учествовала, кршећи закон, у расподелу просторија у Француској 7. Петар Пајић је предложио да чланови УКС-а потпишу петицију за одбрану „Књижевних новина” која ће бити достављена Драгану Ђиласу, градоначелнику града Београда, и Борису Тадићу, председнику Републике Србије. Луне Левајац је додао да у дворишту зграде УКС-а ниче нека „скаламерија од гвожђа”, која потпуно одудара од амбијенталне целине.

Зграда УКС-а проглашена је за културно добро и Левајац пита ко је могао да изда дозволе за градњу, ако је неко уопште издао. Биће покренут и поступак за одузимање имена „Клуб књижевника Србије”, јер садашњи угоститељски објекат нема никакве везе са УКС и писцима.

На Скупштини Удружења књижевника Србије чуо се још један занимљив предлог. Предраг Богдановић Ци предложио је да једна улица у Миријеву понесе име књижевника Моме Димића. Разговарало се и о ситуацији на Косову и Метохији. Упућен је апел сукобљеним странама да „дијалогом пронађу решења која би била обострано прихватљива”, јер би у том случају престала потреба за барикадама.