Ирац са „црном” душом

Бившем америчком председнику Билу Клинтону једна жеља остала је заувек неиспуњена: да свира на концерту са Ваном Морисоном. Најближе остварењу сна био је 30. новембра 1995. када је посетио Белфаст. Тог дана најчувенији бели блузер је са бендом свирао у престоници Северне Ирске пред безмало 80.000 људи. Пошто је саксофониста, Клинтону је срце заиграло... Ипак, на бину није изашао. Нису га пустили – телохранитељи.

Можда је тако и боље, пошто је Морисон тог дана извео и композицију „Дани као овај”, званичну химну Ирског мировног покрета. А Клинтон се, током свог председниковања, баш и није истицао претераном мирољубивошћу...

Рођен у источном Белфасту 31. августа 1945. као Џорџ Ајван Морисон, Клинтонов „несуђени колега” уздигао се, и као певач и као композитор, у врх светске музике. Док су његови другари у детињству јурцали за лоптом, он се предао учењу свирачког заната упознајући тајне гитаре, усне хармонике, клавира, саксофона... Ипак, глас му је био ударно оружје, и управо он му је отворио сва врата рокенрола, соула, џеза и блуза.

Растао је уз Џелија Рола Мортона, Реја Чарлса, Леда Белија, Соломона Барка... Како је касније говорио: „Да није било типова као што су Реј и Соломон, не бих био где сам. Они су ми били инспирација, терали ме да идем напред. А да није било те музике, ја не бих радио ово што данас радим”.

Као дванаестогодишњак је оформио први бенд „Спутњици”. Било је то време раних летова у свемир, а назив руских ракета „Спутњик” могао се прочитати у свим новинама широм планете. Већ са 17 година (1963), са групом „Монарси” је кренуо на свирке по Европи. На велику сцену је ступио идуће године, када је са групом „Дем” (Them) снимио песму „Глорија”, коју је компоновао, а која је убрзо постала толико популарна, да су је у своје репертоаре уврстили и почетници и угледни музичари.

У соло воде се упустио 1967. када је снимио „Девојку са смеђим очима” (Brown Eyed Girl). Од тог тренутка његова каријера у константном је успону. Признања стижу са свих страна, и од колега музичара и од критичара. Наредне године снима албум „Astral Weeks”, а затим „Moondance”... Више није био звезда у успону, постао је бели краљ блуза и соула. Свирати са њим на истој сцени било је част и велика школа.

Његова музичарска машта није трпела клишеа. Песме су му се кретале од духовних и инспирисаних келтском традицијом, па преко рокенрола до џеза. Чак и оно што је узимао од других аутора добијало је нови, упечатљивији смисао.

Добитник је награде „Греми”, а као певач и композитор уврштен је у „Кућу славних рокенрола”. До сада је снимио 45 албума, што студијских, што живих. На албуму „A Night in San Francisco”, снимљеном уживо, гости су му били идоли из детињства Џими Витерспун, Џон Ли Хукер и Џуниор Велс. И данас активно наступа.

Дани као овај

И када не пада киша, биће дана као овај

И када се нико не жали, биће дана као овај

Када све долази на своје место, као притиском на прекидач

Да, мама ми је говорила: биће дана као овај

И када немаш брига, биће оваквих дана

Када се никоме не жури, биће оваквих дана

Када те не издају оним Јудиним пољупцем

Да, мама ми је говорила да ће бити дана као овај

Када ти нису потребни одговори, биће оваквих дана

Када ти се не указују прилике, биће оваквих дана

Када изгледа као да се сви делићи слагалице уклапају

Морам да се сетим, биће оваквих дана

Када сви хрле напред, и нема трикова

Када нема измена за кључни ударац

Када нико не брине како ћеш живети

Опет се сетим, биће још оваквих дана...