Дебакл ХДЗ-а, тријумф Кукурикуа

Од нашег сталног дописника

Загреб – Први службени подаци парламентарних избора у Хрватској потврђују оно што су показивале анкете: Кукурику коалиција са СДП-ом на челу надмоћно побеђује досадашњу владајућу ХДЗ, а тачнији однос освојених мандата знаће се тек после поноћи.

Према првих шест одсто обрађених бирачких места нови сазив Хрватског сабора изгледаће овако: Кукурику коалиција, коју уз СДП чине и Хрватска народна странка, Истарски демократски сабор те странка пензионера ХСУ, има 79 заступничких места, ХДЗ 48 (освојила је и сва три мандата у дијаспори), највеће изненађење избора је нова странка Хрватски лабуристи коју предводи Драгутин Лесар сашестместа, исто толико и регионална славонска странка ХДССБ, Хрватска сељачка странка два, а толико и ново лице на хрватској политичкој сцени дон Иван Грубишић са својом независном листом, а по једно место за сада припада Хрватској социјално-либералној странци, ХСП-у „Др Анте Старчевић“ коју предводи Ружа Томашић и независној листи бившег СДП-овца Иве Јурчића.

То не значи да ће тако остати до краја, али из досадашњих искустава извесно је да до краја пребројавања гласова неће бити битнијих промена, највише до неколико заступничких места, што неће нарушити суштинску слику. А она је да на хрватској политичкој сцени долази до битног заокрета у којем на власт долазе странке леве провенијенције чији мандатар владе ће бити председник СДП-а Зоран Милановић, а ХДЗ одлази у опозицију.

Такође карактеристика ових избора је уочљиво расуло међу странкама десног усмерења, које су остале расцепкане, а донедавно главна странка на тој позицији ХСП бележи до сада најлошије резултате.

Колико је грађанима дозлогрдила досадашња власт ХДЗ-а непрекидно у два последња мандата показује и податак да од десет територијалних изборних јединица странка Јадранке Косор добија у само две – V (подручје Славонског Брода) и IX (северна Далмација са залеђем где је и Книн). У свих осталих осам јединица побеђује СДП.

Међу губитницима је и загребачки градоначелник Милан Бандић, чија независна листа,према првим резултатима,није прешла изборни праг од пет одсто.

Прве реакције победника избора су наравно радосне, али уздржане, јер чекају коначне резултате, док у штабу ХДЗ-а још не признају пораз и надају се да ће у даљем бројању гласова „знатно побољшати“ свој резултат. О томе говори и изјава потпредседника ХДЗ-а Владимира Шекса, који каже: „ХДЗ је губио на анкетама, али добијао на изборима.“

Овај пут, ипак, практично је немогуће да се деси нешто тако.

Радоје Арсенић

-------------------------------------------------------------------------- 

За 12 година од члана странке до премијера 

ЗАГРЕБ – Лидер Социјалдемократске партије (СДП) Хрватске Зоран Милановић, који ће после изборне победе Кукурику коалиције бити нови хрватски премијер, има иза себе каријеру искусног правника и дипломате, а у политику је активно ушао пре 12 година, када је приступио СДП-у, чији је председник постао 2007. године.

Милановић је рођен 1966. године у Загребу, где је завршио Правни факултет, на којем је као један од најбољих студената био ослобођен обавезе писања дипломског рада.

Дипломирао је 1990. године и добио Ректорову награду, а осам година касније магистрирао је право Европске уније на Фламанском факултету у Бриселу.

По завршетку студија запослио се као приправник у Трговачком суду у Загребу, а после приправничког стажа, 1993. поциње да ради у Министарству спољних послова, у одељењу за медународне правне послове.

Годину дана касније одлази у мировну мисију ОЕБС-а у Нагорно Карабах, а за саветника у Хрватској мисији при ЕУ и НАТО у Бриселу именован је 1996. године. Три године касније, након повратка у Хрватску, постаје координатор за НАТО, а из Министарства спољних послова отишао је 2004. године с места помоћника министра за политичку мултилатералу.

Политички ангажман Зорана Милановића почиње 1999. године када је постао члан СДП-а.

Пет година касније даје отказ у Министарству спољних послова и постаје члан Извршног одбора СДП-а за међународну сарадњу и сарадњу с другим странкама, а 2006. именован је за координатора СДП-а у ИВ изборној јединици.

На десетој ванредној конвенцији СДП-а 2007. године изабран је између четири кандидата за председника странке, а на ту функцију поново је изабран годину дана касније на једанаестој конвенцији.

У завршници евроинтеграција Хрватске, 2007. године изабран је за председника Националног одбора за праћење преговора са ЕУ.

На парламентарним изборима 2007. године изабран је за посланика, након чега је обављао и функцију председника посланичке групе.

Кукурику коалицију формирао је са Хрватском народном странком и Истарским демократским сабором, а накнадно им се придружила и Хрватска странка умировљеника.

Активно се служи енглеским, француским и руским, а пасивно немачким језиком. Ожењен је, отац је двојице синова, а хоби су му трчање и бициклизам.

---------------------------------------------------------------- 

Занимљивости с јучерашњих избора у Хрватској

На изборима за Хрватски сабор који су  одржани у Хрватској, медији су известили и о неколико ситуација и инцидената - „појачању” бирачима из Србије, наводима ХДЗ-а о хакерском нападу, спорним плакатима због ћириличних натписа и о томе како је неким бирачима засметао прекривен крст на биралишту.

Медији су јавили да је више од 20 аутобуса с бирачима из Србије који су јуче и данас стигли у Девету изборну јединицу која обухвата Личко-сењску жупанију, Задарску жупанију, Шибенско-книнску жупанију и северни део Сплитско-далматинске жупаније. Већина аутобуса стигла је у Обровац, Бенковац, Задар, Книн и Госпић.

Ипак, и поред „појачања” из Србије, у тој изборној јединици до 11 часова гласало је тек 14,46 одсто бирача, односно 57.795 од укупно 426.431 бирача.

О рату највећих странака сведочи и податак да је Државна изборна комисија (ДИК) наредила да се уклоне плакати исписани ћирилицом на којима је штампан лого Савеза комуниста Хрватске - Странка демократских промена, који је био коришћен на првим вишестраначким изборима у Хрватској 1990. године уз натпис „За миран и срећан живот у сувереној и демократској Хрватској, СКХ Странка демократских промена”.

Како је саопштено из ДИК-а, „по тврдњама Социјалдемократске партије Хрватске, наведени плакати постављени су у ноћи између 2. и 3. децембра у већем броју градова и општина, па је након прегледа достављених фотографија плаката закључено да плакат представља недозвољено коришћење скраћеног назива (СДП) Социјалдемократске партије Хрватске - СДП, која учествује на данашњим изборима, чиме се бирачи доводе у заблуду непосредно пре самог гласања”. „Наведено коришћење описаног плаката представља повреду права СДП-а у њеном представљању бирачима на изборима па их је због наведеног разлога потребно уклонити”, закључује ДИК.

Медији такође јављају да је ХДЗ пријавио непознате починиоце који су „оборили” интернет страницу странке. Портпарол МУП-а Крунослав Боровец потврдио је да је полиција од ХДЗ-а примила пријаву због ометања рада њихове интернет странице и да ће полиција спровести истрагу у вези с тим.

Пре избора је више хакерских групација најавило да ће напасти њихову, сли и странице других странака које током дана нормално раде, као и ХДЗ-ових локалних организација.

А прекривени крст на бирачком месту био је узрок инцидента на бирачком месту у једном друштвеном дому, у општини Каптол у пожешко-славонској жупанији.

Брачни пар педесетогодишњака викао је на чланове бирачког одбора јер им је сметало што је крст био прекривен. Законом је предвиђено да сва верска обележја на бирацким местима буду прекривена.

Интервенисала је полиција и супружници који, како је алкотест показао, нису били под утицајем алкохола, „попили” су прекршајну пријаву због нарушавања јавног реда и мира.

На 6.572 редовних бирачких места у Хрватској која су отворена од 7 до 19 часова гласа 3.717.523 бирача који у десет изборних јединица пропорционалним начином гласања са страначких и неовисних листа бирају по 14 кандидата, укупно 140 посланика.

У XII изборној јединици за националне мањине на простору целе земље евидентирано је 374.800 бирача који већинским системом бирају осам посланика националних мањина, од тога три српска. Међутим, законом је одређено да припадник националних мањина може да се изјасни да не гласа на мањинској него на општој страначкој листи.

У Србији до 16 часова гласало 811 држављана Хрватске

У Србији је, другог дана гласања на парламентарним изборима за држављане Хрватске, до 16 часова гласало 811 бирача, речено је Танјугу из Државне изборне комисије.

Од укупно 35.000 бирача који немају пребивалиште у Хрватској, на бирачким местима у Београду је до 16 часова гласао 331 држављанин Хрватске и 480 бирача у Суботици.

Сровођење избора у Србији као и другим од укупно 52 земље пратило је и троје посматрача организације ГОНГ који, како је Танјугу речено из ове невладине организације, нису имали примедби.

У Београду се гласало на четири бирачка места у амбасади, а у Суботици на два у генералном конзулату Хрватске.

На изборима за Хрватски сабор током јучерашњег дана на шест бирачких места у Србији, гласало је 115 у Београду и 149 гласача у Суботици.

У 52 земље на 124 места током 3. и 4. децембра за три посланика дијаспоре може гласати 411.000 бирача, а због локалних времена избори су прво почели у Новом Зеланду где су до сада и завршени, док ће последње бити затворено бирачко место у Лос Анђелесу сутра у четири ујутро.

------------------------------------------------------------------------

Тадић честитао Милановићу победу на изборима

БЕОГРАД – Председник Србије Борис Тадић честитао је победу на парламентарним изборима у Хрватској Кукурику коалицији, коју предводи лидер СДП-а Зоран Милановић, и пожелео да Србија и Хрватска наставе да развијају најбоље могуће доборсуседске односе.

„Честитам Вам на победи и желим да радимо на добробит наша два народа”, наводи се у синоћној честитки председника Србије.

------------------------------------------------------------------------

Медији: Очекивани резултати, влада са три Остојића

ЗАГРЕБ – Резултати парламентарних избора у Хрватској и победа Кукурику коалиције су мање-више били очекивани, тако да су хрватски медији у првим постизборним бројевима донели унапред припремљену, врло разрађену постизборну комбинаторику.

Један од куриозитета је, како примећују, то што ће у новој влади, после јучерашњих избора, вероватно бити три Остојића.

Само неколико сати пошто је коалиција Социјалдемократске партије, Хрватске народне странке, Истарског демократског сабора и Хрватске странке умировљеника објавила победу, а Хрватска демократска заједница одлазак у опозицију расподела министарских места у новој хрватској влади је углавном позната, као и листа посланика у Сабору.

Премијерско место припашће лидеру СДП Зорану Милановићу, а, будући да су детаље о унутаркоалиционим споразумима победника медији већ елаборирали у предизборној кампањи, листа министара у најважнијим ресорима углавном није под знаком питања.

Влада ће, како тврде медији, имати најмање 21 члана, нешто више од деветнаесточланог кабинета одлазеће премијерке Јадранке Косор, а новим Законом о влади ће повећање броја министара бити компензвано драстичним смањењем броја државних секретара.

Председник владе ће, по свему судећи, имати четири потпредседника: председник ХНС Радимир Чачић требало би да буде потпредседник владе задужен за економске ресоре и министар привреде, Невен Мимица вицепремијер за унутрашње и спољне послове. Миланка Опачић биће потпредседнива владе задужена за социјалну политику, а потпредседник задужен за регионални развој и европске фондове биће Бранко Гргић.

Министарство спољних послова припашће, сагласни су хрватски медији, функционерки ХНС Весни Пусић, која ће, међутим, како најављује недељник „Национал”, бити тек четврта у ланцу одлучивања о спољној политици, будући да ће изнад ње бити премијер, председник, али и Невен Мимица који ће, осим сто ће бити један од четири вицепремијера, водити и владину Канцеларију за европске послове.

На челу МУП-а ће, како најављују медији, бити Ранко Остојић, на челу Министарства здравља његов презимењак Рајко Остојић, а ресор туризма водиће Вељко Остојић.

Министарство одбране припашће Миранду Мрсићу, ресор борачких питања Анту Котромановићу, министарство управе Арсену Бауку, а ресор за мало и средње предузетништво, који ће бити издвојен из министарства привреде, Гордану Марасу.

У постизбрној аналитици најдаље је отишао недељник „Национал” који већ пише о потенцијалним сукобима у владиној коалицији.

Хрватски медији су, осим што су екстензивно пренели изјаве главних политичких актера у постизборној ноћи, објавили и репортаже о атмосфери у изборним штабовима.

Заједничка је оцена да је Кукурику коалиција, поучена искуством СДП-а на прошлим изборима, вести о победи дочекала опрезно и без еуфорије, а да је одлазећа премијерка Јадранка Косор, којој су у изборном штабу певали „Ој Хрватска мати немој туговати”, ипак имала полузадовољан осмех, будући да је избегла најгори изборни резултат у историји ХДЗ-а.

ХДЗ ће, по свему судећи, ипак имати два посланичка места више него након избора 2000. године, а Кукурику коалиција апсолутну већину у Сабору, иако не онако убедљиву какву су предвиђале предизборне анкете.

Медији пишући о снази владајућег блока у Сабору углавном броју посланика те коалиције придодају и посланике мањина, међу којима ће бити и три или четири српска посланика, иако формалног договора те врсте још нема.

„Вјесниковом” насловном страном доминира наслов „Хрватска изабрала промене”, „Јутарњи лист” преко читаве прве стране доноси наслов „Зоран Милановић: Нудим вам бољу Хрватску” и фотографију новог премијера у загрљају са Весном Пусић, „Вечерњи лист” о изборној победи Кукурику коалиције пише под насловом „А сад мора спречити катастрофу”, а недељник „Национал” испод фотомонтаже на којој су спојене половине лица Милановића и Чачића даје наслов „Тајне Плана 21 - Како ће доиста владати”.