ДБ пратио владику Василија

Служба државне безбедности пратила је владику зворничко-тузланског Српске православне цркве Василија и мати Гликерију, игуманију манастира Ћелије, може се сазнати из, до сада, тајног документа из фебруара 1989. који је интернету објавио хрватски новинар Домагој Маргетић. На овом списку, који је званично направио Савезни секретаријат за унутрашње послове, налази се више од хиљаду имена људи који су живели ван тадашње Југославије или су често одлазили у иностранство. Међу њима је много Албанаца који су били осумњичени за тероризам, као и Хрвата – злочинаца из Другог светског рата или после њега – које је, по наређењу објављеном у овом "Оперативном гласнику одређених југословенских држављана", требало одмах ухапсити ако уђу у земљу и о томе обавестити надлежни центар Службе државне безбедности. Међутим, на листи није била наведена националност особа које се траже, већ само да су они држављани Југославије са боравиштем и пребивалиштем на Западу. Од познатих Хрвата, на том списку су и Младен Налетилић Тута, кога је Хашки трибунал 2003. осудио на 20 година затвора због ратних злочина, затим усташки злочинац Динко Шакић, командант Јасеновца, такође осуђен на 20 година затвора, Мирослав Миро Барешић, убица југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, убијен у јулу 1991. у Хрватској током рата.

Али, на списку ДБ-а био је и чувени антифашиста, Сплићанин Богдан Радица (1904–1993), који је био универзитетски професор у САД. Њему је тајна полиција одредила меру "лишавања слободе" ако уђе у Југославију. Затвор је чекао и Рељу Рачића, српског свештеника из Минхена, на предлог Центра ДБ-а из Краљева. Име Реље Рачића помињано је у вези са оснивањем српског омладинског покрета "Отаџбина", националистичке групе из САД, на чијем су челу били Никола Каваја и Стоиљко Кајевић звани Поп. На списку из 1989. налази се и Кајевићево име, али њему није претило хапшење, већ само "претрес, надзор и контрола".

Међу свештеним лицима ипак се истичу имена мати Гликерије, за коју је ДБ навео да често путује у иностранство и да је треба претрести, и Василија (Качавенде). За владику је објашњено да приликом повратка из иностранства треба применити надзор и контролу и обавестити Центар СДБ-а у Тузли. И Гликерији и Василију као занимање било је написано "верски руководилац".

--------------------------------------------------------------------------

Пописани и оперативци ДБ-а

Хрватски новинар Домагој Маргетић, коме је у Хашком трибуналу суђено због непоштовања суда (објавио је транскрипт сведочења заштићеног сведока Стјепана Месића), сматра да Државна безбедност није хтела само да ухапси и контролише људе са списка. Уверен је да је то био попис за ликвидацију политичких емиграната.

"У том тајном документу налазе се имена свих политичких емиграната с подручја бивше Југославије који су означени као непријатељи државе и тадашњег друштвеног поретка. Поред имена и података о сваком емигранту, налази се име и презиме оперативца СДБ-а који је задужен за сваког појединог емигранта. Уписани су и тадашњи бројеви телефона на које се могло назвати оперативце СДБ-а, као и оперативни центар СДБ-а којем је поједини оперативац припадао", објашњава Маргетић на свом интернет-сајту www.necenzurirano.com.