Просечан мито у Србији 178 евра, највише се даје лекарима

Грађани Србије у највећем броју случајева дају мито лекарима, полицајцима и службеницима у државној администрацији. Готово 40 одсто грађана наводи да је неко из њиховог најближег окружења дао мито, док је 11 одсто потврдило директну умешаност у корупцију, а 37 одсто изјавило да је мито од њих тражен. Просечна сума новца коју грађани најчешће дају ради добијања неке услуге или ради избегавања проблема са надлежнима износи 178 евра.

Ово су само неки од резултата четвртог круга истраживања „Испитивање јавног мњења о корупцији у Србији”, које је обавио ТНС Медијум галуп у оквиру пројекта УНДП-а „Подстицај антикорупцијским мерама у Србији”.

Вилијам Инфанте, стални координатор УН, представљајући резултате истраживања напоменуо је да је ово једно свеобухватно истраживање о перцепцији о учесталости полиције, које је „јасно показало кад, шта и за колико грађани Србије те ’услуге’ купују”. Он је навео да је истраживање урађено на узорку од 604 испитаника, махом из унутрашњости Србије у периоду од 4. до 11. новембра ове године, директним интервјуима са грађанима.

– Будући да је ово четврти круг испитивања јавног мњења о корупцији, имамо изузетан увид у стање овог проблема. Оно је показало да је 44 одсто грађана дало мито лекарима, 26 одсто полицајцима, а 19 одсто запосленима у државној управи. Ово не значи да су институције корумпиране, већ да на корупцију наилазе грађани у контакту са појединцима – рекао је Инфанте.

Он је додао да грађани, који су дали мито, у 70 одсто случајева су га и сами понудили, а чак 88 одсто испитаника верује да је корупција уобичајена у Србији.

Коментаришући резултате истраживања, који се односе на полицију, Драган Марковић, државни секретар МУП-а Србије, казао је да је реч о корупцији са којом се грађани сусрећу у контакту са појединцима из саобраћајне полиције, када им нуде новац да им опросте прекршај.

Зоран Стојиљковић, председник одбора Агенције за борбу против корупције, не слаже се да је „овде реч о такозваној ситној корупцији, којој су изложени грађани у сусрету са појединцима”.

– Није Србија тако високо или ниско због појединачне корупције саобраћајних полицајаца или цариника, већ овде постоји огроман проблем системске корупције. Реч је о томе да у последњих годину дана постоји драматичан јаз између грађана и политичких институција – наводи Стојиљковић.

У прилог Стојиљковићеве констатације говори податак да се 80 одсто испитаника осећа жртвом корупције у свакодневном животу, док елиту сматра заштићеном. Такође, већина грађана сматра да политичари, односно влада, нису „у стању да зауставе корупцију и да би због тога требало да буду замењени”. Да политичари немају стварну вољу да се боре против корупције јер од ње имају користи, сматра 83 одсто испитаника. Исто толико њих каже да судство има важну улогу у борби против корупције, али да је, као и полиција, „превише корумпирано”.

----------------------------------------------

Незапосленост, сиромаштво па корупција

Према резултатима истраживања, корупција се налази на трећем месту друштвених проблема, док је на првом незапосленост, а на другом сиромаштво. Висока државна политика као што су односи са Европском унијом и проблем Космета, грађани су ретко спомињали. Приоритет су им свакодневни животни проблеми.