Prosečan mito u Srbiji 178 evra, najviše se daje lekarima

Građani Srbije u najvećem broju slučajeva daju mito lekarima, policajcima i službenicima u državnoj administraciji. Gotovo 40 odsto građana navodi da je neko iz njihovog najbližeg okruženja dao mito, dok je 11 odsto potvrdilo direktnu umešanost u korupciju, a 37 odsto izjavilo da je mito od njih tražen. Prosečna suma novca koju građani najčešće daju radi dobijanja neke usluge ili radi izbegavanja problema sa nadležnima iznosi 178 evra.

Ovo su samo neki od rezultata četvrtog kruga istraživanja „Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji u Srbiji”, koje je obavio TNS Medijum galup u okviru projekta UNDP-a „Podsticaj antikorupcijskim merama u Srbiji”.

Vilijam Infante, stalni koordinator UN, predstavljajući rezultate istraživanja napomenuo je da je ovo jedno sveobuhvatno istraživanje o percepciji o učestalosti policije, koje je „jasno pokazalo kad, šta i za koliko građani Srbije te ’usluge’ kupuju”. On je naveo da je istraživanje urađeno na uzorku od 604 ispitanika, mahom iz unutrašnjosti Srbije u periodu od 4. do 11. novembra ove godine, direktnim intervjuima sa građanima.

– Budući da je ovo četvrti krug ispitivanja javnog mnjenja o korupciji, imamo izuzetan uvid u stanje ovog problema. Ono je pokazalo da je 44 odsto građana dalo mito lekarima, 26 odsto policajcima, a 19 odsto zaposlenima u državnoj upravi. Ovo ne znači da su institucije korumpirane, već da na korupciju nailaze građani u kontaktu sa pojedincima – rekao je Infante.

On je dodao da građani, koji su dali mito, u 70 odsto slučajeva su ga i sami ponudili, a čak 88 odsto ispitanika veruje da je korupcija uobičajena u Srbiji.

Komentarišući rezultate istraživanja, koji se odnose na policiju, Dragan Marković, državni sekretar MUP-a Srbije, kazao je da je reč o korupciji sa kojom se građani susreću u kontaktu sa pojedincima iz saobraćajne policije, kada im nude novac da im oproste prekršaj.

Zoran Stojiljković, predsednik odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ne slaže se da je „ovde reč o takozvanoj sitnoj korupciji, kojoj su izloženi građani u susretu sa pojedincima”.

– Nije Srbija tako visoko ili nisko zbog pojedinačne korupcije saobraćajnih policajaca ili carinika, već ovde postoji ogroman problem sistemske korupcije. Reč je o tome da u poslednjih godinu dana postoji dramatičan jaz između građana i političkih institucija – navodi Stojiljković.

U prilog Stojiljkovićeve konstatacije govori podatak da se 80 odsto ispitanika oseća žrtvom korupcije u svakodnevnom životu, dok elitu smatra zaštićenom. Takođe, većina građana smatra da političari, odnosno vlada, nisu „u stanju da zaustave korupciju i da bi zbog toga trebalo da budu zamenjeni”. Da političari nemaju stvarnu volju da se bore protiv korupcije jer od nje imaju koristi, smatra 83 odsto ispitanika. Isto toliko njih kaže da sudstvo ima važnu ulogu u borbi protiv korupcije, ali da je, kao i policija, „previše korumpirano”.

----------------------------------------------

Nezaposlenost, siromaštvo pa korupcija

Prema rezultatima istraživanja, korupcija se nalazi na trećem mestu društvenih problema, dok je na prvom nezaposlenost, a na drugom siromaštvo. Visoka državna politika kao što su odnosi sa Evropskom unijom i problem Kosmeta, građani su retko spominjali. Prioritet su im svakodnevni životni problemi.