Елдорадо за бираче

Улазак Србије у Европску унију једна је од најзаступљенијих тема у кампањи пред јануарске парламентарне изборе. Али, са том темом странке не наступају подједнако. Чак и међу оним политичким партијама које себе превасходно декларишу као проевропске, прича о европској интеграцији заузима различито место на скали њихових понуда за бираче.

Не само да је занимљиво различито вредновање Уније, макар то било у нијансама, већ и то што се та интеграција ставља у жижу изборне промоције, наспрам чињенице да готово две трећине грађана Србије подржава улазак у ЕУ. Није ли то "куцање на отворена врата"?

Још један необичан актуелни феномен: у досадашњем току кампање, Европа је знатно присутнија него што је, рецимо, била у предизборно време децембра 2003. године, када нисмо имали никакав уговорни однос са Бриселом. Али, ни суспензију преговора са њом.

Логичне нијансе

Ево, неких карактеристичних ставова појединих странака, који су се чули само последњих дана, а односили су се на ову тему. Из Демократске странке: Улазак у ЕУ "примаран је циљ", да на крају идуће године Србија постане кандидат за чланство у ЕУ. Из Српског покрета обнове: Улазак у ЕУ је национални и државни интерес. Из Демократске странке Србије: Србију у Европи, "поносну, уздигнута чела и равноправну". Из Српске радикалне странке: ЕУ"апсолутно прихватљив партнер" само ако буде поштовала принцип да је Косово и Метохија саставни део Србије.

Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа "Нова српска политичка мисао", оцењује да су ове нијансе логичне, будући да странке гледају различито на нека важна политичка питања.

– Европска унија није у томе никакав изузетак, мада се таквом покушава представити, иако, генерално, већина или готово све странке сматрају Европу својим важним стратешким, дугорочним политичким циљем – истиче он, додајући да се странке међусобно разликују заправо само по томе колико су спремне да жртвују зарад остварења тог циља.

На основу тога се, каже, могу рангирати неке политичке странке у Србији, при чему је једнима ЕУ главни предизборни слоган и програм, који се своди на то да ће бити обезбеђено, безрезервно и по сваку цену, стремљење ка ЕУ, "која се на такав начин представља као нека врста Елдорада" и "нека врста савременог супститута за оно што је некада био комунизам, а још раније, рај на земљи".

Овакав став према Европи, више-мање имају четири странке које се највише истичу као "еврореформске": ДС, ЛДП, Г 17 плус и, у последње време, СПО. Друге ставове, како примећује Вукадиновић, изричу ДСС и народњаци, који такође, истичу ЕУ, али мање заступљено, са више резерви, којима она није главна окосница њиховог програма и њихове кампање. У трећу групу спадају они, попут социјалиста и радикала, који "независно од Шешељевог тестамента", нису апсолутно против ЕУ, али много више од Европе истичу неке друге теме као што је Косово, патриотизам и национални интерес.

С обзиром на то да је квалитет живота изгледа најважнија тема за бираче у предизборној кампањи, што је, рецимо, показало недавно истраживање јавног мњења компаније Инфомастер, питали смо нашег саговорника да ли прича о ЕУ може бити довољно "профитабилна" кад је реч о гласовима бирача?

За њега ова тема није у директној вези са причом о ЕУ, као што се некада представља. Подизање стандарда, констатује он, сви обећавају. Једино, што неки кажу да ће подићи стандард тако што ће добити јевтине европске кредите, а други, на пример, тако што ће искоренити корупцију и "похапсити лопове".

Према резултатима истраживања о европској оријентацији грађана Србије, које је за потребе владине Канцеларије за придруживање ЕУ обавила агенција "Стратеџик маркетинг", а које је представљено прошлог месеца, чланство у ЕУ подржава 69,9 одсто грађана, што представља пораст у односу на претходну годину, када се тако изјаснило 64 одсто грађана.

Према истраживању, 69,9 одсто грађана би, када би сутра био расписан референдум о чланству Србије у ЕУ, гласало за улазак земље у Унију, 12,3 би било против, док 17,8 испитаника не би гласало.

Проценат оних који су против чланства стабилан је и протеклих година кретао се око 12 одсто.

Већина грађана, 34,5 одсто, на основу реалних показатеља којима располажу, оценила је да Србија треба да уђе у Унију од 2010. до 2014. године, али велики број се нада да би то могло да се деси већ ове (12 одсто) или следеће године (32,4 одсто).

Посредно, не манифестно

Све више људи схвата да су основни чиниоци бољег живота у вези са европским интеграцијама и да је јасно да се без европских интеграција, у својеврсној изолованости (наше окружење већ постаје ЕУ, будући да од 1. јануара и Бугарска и Румунија улази у ЕУ), тешко може очекивати поправљање положаја већине грађана у Србији – каже социолог Владимир Вулетић и додаје: –Зато је, онда, логично да ЕУ, и на овај начин, поново постаје значајна тема.

Други разлог зашто странке сада потежу за овом темом, можда, јесте, по њему, тај што странке настоје, знајући да идеја прикључивања ЕУ овде има двотрећинску подршку, да и на тај начин привуку бираче.

Он се слаже са нашом оценом да је ЕУ знатно заступљеније питање у овој кампањи него у децембарској 2003. године.

Један од важних разлога за то, по његовим речима, јесте чињеница да су радикали у први план истакли ту тему на један другачији начин, који се огледа у противставу према ЕУ. Њему се чини да је њихова стратегија да, на известан начин, поделе бирачко тело, управо по тој основи и претпоставља да се њихови разлози за те потезе односе, пре свега, на питање будућности Косова и Метохије, "где се ЕУ препознаје као један од значајних чинилаца која у том смеру делује".

Раније, када је ЕУ била тема предизборних кампања то је била нека врста "проактивне" теме. Сада, она постаје тема која "као да се брани".

Уочи претходних парламентарних избора, у Београду је боравио Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, што су аналитичари тада оценили као уобичајени корак у транзиционим земљама, да челници ЕУ "обаве консултације". Судећи према досадашњим оглашавањима из Брисела, стиче се утисак да је ЕУ овога пута нешто тиша.

Вулетић каже да ће се тек након Нове године видети како ће се они заиста понашати. Подсећајући, међутим, на то да је Србија недавно примљена у Партнерство за мир, што, додуше, има индиректне везе са ЕУ, он сматра да то показује да ће она и други међународни фактори покушати да утичу на формирање јавног мњења, при чему, треба имати у виду да је "и нечињење начин на који се може утицати".

– У том смислу, одлагање изјашњавања о статусу Косова и Метохије представља својеврстан вид нечињења, али је и то један акт, којим се, на овај или онај начин утиче на оно што су догађаји који се тичу избора – наводи Вулетић.