Истина нема цену

Укидање првостепене пресуде за ратни злочин на "Овчари" код Вуковара наишло је на оштре критике у јавности, међу којима је било веома паушалних и неодмерених изјава попут оне да је Врховни суд Србије "донео незакониту одлуку". Остаће упамћен закључак да је то трећа пресуда за ратни злочин коју је ВСС укинуо.

– Нисам против тога да јавност даје критичку оцену судских одлука, јер оне су увек подложне суду јавности, али та се оцена мора давати бираним речима и аргументима, јер мора се водити рачуна о угледу правосуђа – каже у разговору за "Политику" судија Јанко Лазаревић, председник Већа за ратне злочине Врховног суда Србије.

Важни детаљи

Веће за ратне злочине Врховног суда је у случају "Овчара" први пут одлучивало о пресуди Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду. Злочини у Подујеву и Сјеверину процесуирани су пред редовним одељењем тог суда, јер у време оптужења још није постојао такозвани специјални суд за ратне злочине. ВСС је оба поступка враћао на поновно одлучивање, али је пресуда Саши Цвјетану (Подујево) у међувремену постала правноснажна.

– Већина критичара судских одлука је пристрасна. Зато они у својим критикама проналазе оне делове и фрагменте који, изоловани од целине, могу бити "сумњиви". Али, када се имају у виду целина, цео конкретан догађај и комплетна судска одлука, онда се види да су такве примедбе у суштини неосноване и тенденциозне. Иза таквих критика крије се жеља да се Врховни суд омаловажи и потцени, као уосталом и читаво правосуђе – каже судија Лазаревић.

Он подсећа да су и оптужени и њихови браниоци, и тужилаштво и оштећени по природи ствари пристрасни, а једини ко треба и мора да буде непристрасан и објективан јесте суд. Зато најисправнији став мора бити став суда.

– Да би суд некога огласио кривим и изрекао му највишу затворску казну, која је законом прописана у случајевима ратних злочина, чињенице морају да буду утврђене до најситнијих детаља и не сме се оставити никаква могућност за било какве сумње и спекулације. Одлука суда мора да буде кристална и јасна, таква да онај ко је прочита нема никакву дилему да ли је осуђени извршио кривично дело или није. Судови морају да буду судови истине, а не судови потребе – каже председник Већа за ратне злочине Врховног суда Србије.

Наглашава да судске пресуде морају издржати тест времена, а пресуде у предметима ратних злочина ће у будућности бити предмет далекосежног историјског разматрања. Подсећа на 1946. годину када су људи напречац били осуђивани, а сада се доносе одлуке о њиховој рехабилитацији.

– Зато у поступцима за ратне злочине суд треба да ради максимално савесно, стручно и одговорно тако што ће испитивати и утврђивати сваку чињеницу а то неминовно води дужем трајању ових поступака – каже судија Јанко Лазаревић.

Тест времена

Када се јавности саопшти да је Врховни суд укинуо пресуду која је донета после дуготрајног суђења у коме је саслушан велики број сведока и изведено много доказа, често се говори и о трошковима поновног суђења. Понекад се чак мисли да Врховни суд укидањем пресуде на неки начин амнестира кривце.

– Истина нема цену – каже на то судија Лазаревић. – Ни у једном од ових поступака Врховни суд приликом укидања првостепене пресуде није прејудицирао нову одлуку, односно није давао првостепеном суду налоге да у поновљеном поступку донесе овакву или онакву одлуку, већ је само указивао на пропусте који су учињени у првостепеним поступцима. Врховни суд се, приликом доношења ових одлука, руководио искључиво правним и стручним разлозима, без икаквог политикантства. Врховни суд Србије ниједног кривца неће ослободити. Ниједан оптужени није пуштен на слободу приликом укидања пресуде – каже судија Јанко Лазаревић.