Рано је за јасан став

Од представника већег броја парламентарних странака покушали смо да чујемо шта би рекли народу да је истина о Косову и какво је, по њиховом мишљењу, решење за јужну покрајину. Међутим, судећи по одговорима (који једино нисмо добили од ДС-а и ЛДП-а), већина није спремна да каже, или то још не зна, шта је конкретно решење. Ипак, може се издвојити да су сви сагласни у једном – тражити решење кроз разговоре.

Сузана Грубјешић (УРС): Најважнији је опстанак Срба

Да би КиМ заиста остао у Србији (а не само у преамбули Устава), морали бисмо опет да ратујемо и „победимо” НАТО,што нико одговоран не предлаже. Остала помињана решења – подела, Ахтисари (плус), две Немачке, северна Ирска–В. Британија, федерализација јесу легитимне опције за политичке преговоре који треба да уследе након техничког дијалога. Шта год од тога да буде, Срби треба да остану и опстану на КиМ и то је најпречи задатак Београда и сада и убудуће.

Милош Јовановић (ДСС): Борба за повратак суверенитета

Истина је да је Косово Србија, као што је истина да ако се за Косово и повратак ефективног суверенитета над Косовом не будемо борили, нећемо имати будућност јер ће се отворити низ других јако озбиљних проблема. Истина је да народ и држава који се предају не могу имати добру будућност. А решење је непрестана борба.

Дејан Мировић (СРС):Договор са Москвом

Лаж је да немамо суверенитет на Косову. Ко год је био у Косовској Митровици и у другим општинама на северу Косова видео је да ту нема ни „с” од такозваног суверенитета Косова. А истина је и да ће уговор о приступању са ЕУ, који следи после добијања кандидатуре, бити условљен признањем Косова као независне државе од Београда и то у року од пет до десет година. Једино решење је усаглашавање наше политике, као и војне и економске политике, са политиком Руске Федерације у складу са Резолуцијом 1244.

Игор Мировић (СНС): Заштитити Србе од безвлашћа Приштине

Негде на средини између онога што је некада било Косово и Метохија (имајући у виду његов вишедеценијски уставни и законски положај у Краљевини Србији, Краљевини Југославији, у ФНРЈ, СФРЈ и Републици Србији) и онога што је КиМ данас, јесте оно што је у овом тренутку истина о Косову. Албанска страна желела би да спроведе само оно што је КиМ данас – тзв. независнарепублика Косово, са подршком огромног броја утицајних земаља, а оно што бисмо ми морали да спроводимо и на чему би требало заједно да раде све политичке структуре у Србији, то је да КиМ буде све више оно што је некада био. Домети наших напора искључиво зависе од нашег јединства. Сигурно је да ти домети у ближој перспективи не могу бити максимални, али је исто тако неприхватљиво да КиМ и тиме и наш народ препустимо безвлашћу, стихији и владавини тзв. републике Косово.

Драган Марковић (ЈС): Питати народ на референдуму

Рекао бих грађанима да они знају исто што и ја знам да је реалност о Косову и позвао их да заједно видимо како да решимо проблем. Решење би било да политичке партије договором дођу до платформе о питању Косова и да се грађани о њој изјасне на референдуму. У овом тренутку веома је тешко да било ко, па звао се он Борис Тадић, Млађан Динкић или Драган Марковић Палма, каже шта треба да се уради, то је превелика одговорност за појединца. Најбоље је да грађани на референдуму кажу шта, по њиховом уверењу, треба урадити.

Дејан Раденковић(СПС): Под протекторатом УН

Истина је да је Косово и Метохија део Србије под протекторатом Уједињених нација. За нас је сада тренутак да направимо историјски договор са Албанцима о томе како да живимо у миру и на тај начин обезбедимо опстанак Срба на КиМ и повратак расељених.

Александар Југовић (СПО): Изгубили смо суверенитет

Истина је да смо изгубили суверенитет над Косовом. Решење је да прихватимо нестатусни део Ахтисаријевог плана уз извесне поправке тако што бисмо преузели поједине делове који се налазе у плану З-4 за Републику Српску Крајину, који је Србија својевремено одбацила.

Момо Чолаковић (ПУПС): Косово је Србија

Рекли бисмо грађанима да је Косово Србија и да тако треба да остане, као и да Србија никада не треба да призна било какво одвајање од своје територије. Међутим, у овој садашњој ситуацији и са оваквим односима у свету, ми треба да схватимо реалност у којој се налази тај део територије наше земље и народа, као и да ми на то можемо врло мало да утичемо. Ми треба да учинимо све што можемо да, колико год је то могуће, заштитимо и ту територију и народ и да чекамо промену околности у свету.

М. Ч. – Б. Б.