Добили смо регуларну и занимљиву лигу

Време око Нове године идеално је за свођење рачуна, па тако и за анализу јесењег дела Првог клупског фудбалског првенства Србије, које се игра по новом систему такмичења. Наиме, 12 клубова такмичи се двокружно, свако са сваким (22. кола), а затим ће лига бити подељена на два дела. Шест првопласираних, такође двокружно, наставља борбу за титулу и учешће у еврокуповима. Остатак ће покушати да избегне бараж и испадање (још по десет сусрета). Такмичење Меридијан суперлиге се наставља 17. фебруара, а завршава 26. маја (доигравање за титулу), односно 16. јуна (за опстанак).

После 16 кола, односно 96 утакмица, на којима је у просеку постигнуто свега 1,86 гол по мечу, по чему је српски шампионат на дну Европе, Управни одбор Заједнице клубова суперлиге је дао оцену такмичења. Једногласно је утврђено: да су квалитет и организација такмичења бољи него икада, шампионат је регуларан, остало је "још само" да се подигне квалитет игара и врати публика.

Миодраг Јанковић, генерални секретар Заједнице фудбалских клубова суперлиге Србије, прокоментарисао је нови систем такмичења:

– Почетак првенства је био веома неизвестан. Можда несхватљив за поједине клубове с обзиром да је код већине био присутан страх и жеља да се одмах, у старту, обезбеди пласман у "плеј-оф", који гарантује опстанак. Такав приступ имао је за последицу мањи број голова, не баш најквалитетније игре, што је забринуло учеснике и Управни одбор Заједнице. Зато се размишљало да ли треба надградити или мењати систем такмичења. У међувремену се појавило доста проблема, почев од организације и спровођења такмичења од стране клубова. Улазили су у сваку утакмицу са претераним набојем и тензијама, па се појавио и проблем некоректног понашања тренера, руководстава и представника клубова. УО је анализирао проблеме и указао да клубови морају озбиљно да схвате такмичење и понашају се у спортском духу.

• Које су врлине и мане садашњег система такмичења?

– Врлина је велика неизвесност са такмичарског аспекта. Мане су: мали број голова, као последица игре на резултат, и велики притисак на клубове у такмичарском смислу. За учеснике то јесу мане, али је првенство ипак занимљиво.

• Какву сарадњу има Заједница са Фудбалским савезом Србије?

– Имамо изузетну сарадњу. Наш председник је члан Извршног одбора и по новом Статуту биће и потпредседник ФСС и члан Одбора за хитна питања. То нам даје могућност да све оно што клубови сматрају да треба предложити и доградити у одређеним прописима можемо урадити.

• Шта је Савез конкретно учинио за клубове?

– Када је у питању инфраструктура, сваки суперлигаш је пре сезоне добио по 50.000 евра за постављање столица, доградњу дела стадиона или реконструкцију терена. То је велика ствар за клубове, јер смо свесни да не можемо преко ноћи имати услове као што су у Енглеској, Немачкој, или Шпанији. ФСС уважава наш став када су у питању измене и допуне правилника попут: дисциплинског, о такмичењу, о статусу играча... Дакле, има разумевање и помаже материјално.

• Са којим се проблемима суочава Заједница у свом раду?

– Пре свих са организацијом утакмица и безбедности на њима, а то је искључиво у домену клубова. Ти проблеми се одражавају и на понашање навијача, актера на терену, тренера и руководстава, а иницирају вођење дисциплинских поступака и изрицање одговарајућих мера. Јесенас је било доста инцидената – чак и појава расизма у Чачку.

• Како то решавате?

– Дисциплински правилник је предвидео и регулисао могућност и таквог понашања. Зато смо и могли да санкционишемо понашање навијача у Чачку, као и других када је у питању национализам. Договорено је да клубови учине све како би се такве појаве искорениле.

• Шта је урађено у јесењем делу, а шта планирано у 2007. години?

– Планирано је да клубови поправе инфраструктуру, да се безбедност доведе на одговарајући ниво, па да навијачи могу нормално да долазе на стадионе, гледају утакмице и врате се кућама. Пред нама је озбиљан проблем враћања публике, али не на некадашњих 20.000 до 30.000, већ подизање садашњег просека. Један од разлога недоласка гледалаца је и слаб квалитет утакмица. Нажалост ту не можемо много учинити, морамо прихватити ово што имамо. На крају ове такмичарске године направићемо подробну анализу и видети шта је добро, а шта није, како би се за следећу сезону још боље припремили.

• Да ли то значи да систем такмичења остаје исти и наредне сезоне?

– Он се мења годину унапред. Недавно је усвојен нови Статут ФСС, па тек следе израде и допуне правилника. Ако се кроз њих евентуално угради таква могућност моћи ће да се систем такмичења мења на други начин. Како ствари тренутно стоје овај ће живети бар још једну сезону. Уосталом, добро је када клубови пре уласка у такмичење знају шта их чека.

• Које је мере предузела Заједница да врати публику на стадионе?

– Као прво то је нов систем такмичења, који тек треба да да позитиван ефекат њиховом повратку. Друга мера је повећана удобност и комфор на стадионима. На сваком објекту постоји бар по 3.000 столица. Такође и такмичарска неизвесност би требало да врати гледаоце. Недостаје нам квалитет игара, али понављам на њега не можемо да утичемо.

• У којој мери одмаже недостатак Закона о приватизацији спортских клубова?

– Закон о спорту, који ће регулисати начин приватизације и организовања фудбалских клубова, сигурно има великог утицаја. Сви, који желе да улажу морају да знају у шта улажу. Садашњи Закон дозвољава могућност оснивања предузећа. Ту нам је пример Чукарички, који је организован као предузеће, са скупштином и свим органима. Међутим, ова варијанта се код нас слабо користи. Нови Закон треба да омогући улазак приватног капитала. Самим тим обезбедили би се бољи услови и квалитетнији рад клубова. Надамо се да ће будући сазив Скупштине Србије ставити га на дневни ред и да ћемо већ у наредно првенство ући са новим начином организовања клубова.

--------------------------------------------------------------------------

Руководства гора од играча

Никола Латиновић, дисциплински судија, је на седници Управног одбора Заједнице суперлигаша у Новом Саду изнео занимљиве податке: понашање играча је много боља него ранијих сезона. Само шест фудбалера је добило директан црвени картон, док је 15 поцрвенело због другог жутог. Веће проблеме јесенас су представљали: неспортско понашање гледалаца, тренера и клупских функционера. Због тога је кажњено девет чланова руководстава клубова.