Оптимизам са задршком

Генерална политичка прогноза за Србију у 2007. години могла би да буде оптимистичка, слажу се познаваоци економских и политичких прилика у Србији и њених односа са међународном заједницом, иако се пред њом налази неколико великих наслеђених проблема, до чијег решавања, које је очекивано још током 2006, није дошло.

Пошто је маја 2006. изгласавањем независности Црне Горе решено питање државне заједнице, а потом у октобру донет нови Устав Србије, у замршеном клупку политичких проблема остали су статус Косова и Метохије, окончање сарадње са Хашким трибуналом и наставак преговора са Европском унијом о закључивању споразума о стабилизацији и придруживању.

Решавање ових проблема међусобно је повезано, а ко ће се у име Србије са њима ухватити у коштац, биће познато после парламентарних избора заказаних за 21. јануар 2007.

Према прогнозама саговорника "Политике", најреалнија, а уједно и најбоља, опција за Србију јесте да шансу да формирају нову владу добију странке такозваног демократског блока, чије би језгро чиниле Демократска странка и Демократска странка Србије.

Уз те две странке, у владу би, према оценама Зорана Стојиљковића, професора Факултета политичких наука у Београду, могле да уђу и странке националних мањина, што би кабинету новог премијера додатно повећало кредибилитет и легитимитет. У помоћ би, ако буде недостајао који посланик, како процењује Стојиљковић, могао да притрчи и Г17 плус, док би учешће Либерално-демократске партије у извршној власти, све и да освоји неки посланички мандат, било веома неизвесно.

– Предстоји, додуше, још нешто мање од месец дана непредвидљиве кампање испресецане верским и државним празницима, тако да је све могуће. Њихов отклон према ДСС-у је, међутим, веома јак, тако да би извршна власт са евентуалним њиховим учешћем тешко функционисала – каже Стојиљковић и додаје да би њихова могућа подршка влади зависила од случаја до случаја.

Изборни резултат који би омогућио да нову српску владу формира Српска радикална странка, сама или уз помоћ Социјалистичке партије Србије, слажу се саговорници "Политике", мало је вероватан, али би, уколико до њега ипак дође, он вратио Србију уназад.

– Имајући у виду и Шешељев тестамент, као програм СРС-а, то би подгрејало и страхове од могућих конфликата, колико год они били ирационални – каже Јелица Минић, научни сарадник Института економских наука.

Милан Николић, из Центра за проучавање алтернатива, додаје и да је коалиција између Демократске странке Србије и Српске радикалне странке најмање могућа варијанта која би представљала политичко самоубиство ДСС-а.

– Они радикалима не могу ништа да донесу, а од радикала се сами не би ни видели – објашњава Николић.

Од тога ко буде на власти у Србији у доброј мери зависиће и однос ЕУ према Србији у погледу решавања хашког, али пре свега косовског питања, који Милан Николић, из Центра за проучавање алтернатива, означава као највећи и главни проблем пред којим се Србија налази.

– Решавање косовског питања ће мало да се одужи. Ахтисари јесте најављивао фебруар, али ће то очигледно бити протегнуто на март, можда април или мај, јер убеђивање Русије и Кине да је независност најбоље решење не иде тако брзо, а ни међу чланицама ЕУ више нема толике једногласности о том питању. То се пре свега односи на земље које и саме имају проблеме са мањинским етничким заједницама, као што су Шпанија, Италија, па и Француска. С друге стране, још се не зна ни природа руског отпора, да ли је реч само о њиховoј трговини за већу слободу маневрисања у централној Азији, или су принципијелно против независности Косова – каже Николић.

И Зоран Стојиљковић слаже се да се, када је реч о Космету, неће ићи на решење чија би реализација уследила одмах, већ би се ишло на фазно решавање проблема, јер је питање колико међународна заједница има могућности да наметне решење.

– То је трусно питање и не мислим да ће бити коначне одлуке у 2007. години – додаје Стојиљковић.

Милан Николић је, међутим, уверен да ће Космет у сваком случају обележити целу годину, а из тога како у Србији буде прихваћен предлог за решавање овог питања произаћи ће и однос ЕУ према њој када су у питању друге спорне тачке.

– ЕУ ће тражити начин да, због губитка Косова, Србији ублажи хашку трауму, било путем одређених компромиса у преговорима о споразуму о стабилизацији и придруживању, било економском помоћи. Досадашњим тврдим ставом по питању Младића они су и себи сузили маневарски простор и гледаће да тако нешто не понове – додаје Николић, али наглашава да би та европска обзирност нестала уколико би власт формирале партије попут Српске радикалне странке и Социјалистичке партије Србије.

Да ће због решавања проблема Косова и Метохије ЕУ бити флексибилнија према Србији, поготово ако буде формирана влада странака демократског блока, оцењује и Јелица Минић, научни саветник на Институту економских наука. На прилагодљивији став међународне заједнице већ указују пријем Србије у НАТО-ов програм Партнерство за мир, као и потписивање споразума ЦЕФТА, чиме је Србија први пут ступила у тако институционализоване односе који су први важан корак ка закључивању ССП-а.

– То, међутим, имплицира и обавезу нове владе да оконча сарадњу са Хагом – наглашава она, а на питање да ли је могуће да Србија ипак дође до споразума о стабилизацији и придруживању, а да "случај Младић" не буде решен, одговара: "Постоје границе до којих је ЕУ спремна да угрожава свој кредибилитет. Мислим да за закључивање споразума о стабилизацији и придруживању та црвена линија коју представља Младић неће бити прекорачена."

Зоран Стојиљковић претпоставља да ће и проблем са најтраженијим хашким бегунцем бити решен, и то тако што ће Младић бити изручен.

– То већ веома дуго траје, а све остало, сем изручења, за Владу Србије представљало би велику бламажу – каже Стојиљковић.

-------------------------------------------------------------------------

Шта доноси ССП

Потписивање споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), које је Србији у 2006. измакло због неиспуњавања обавеза према Хагу, био би први корак ка пуноправном чланству у Европској унији. Његовим потписивањем Србија би добила подстицај за нове инвестиције, потрошачи би имали већи избор робе, усклађено законодавство са законодавством ЕУ… Највећи део споразума односи се на успостављање зоне слободне трговине између Србије и ЕУ, односно на отварање домаћег тржишта за производе из Европе. Европско тржиште већ је, додуше, на основу одобрених изузетних трговинских мера, у доброј мери отворено за српске производе, са изузетком неких као што су риба, јунетина, вино, али Србија, нажалост, не успева да у пуној мери искористи ову отвореност, јер је за то потребно да роба стандардима и квалитетом задовољи европско тржиште.

-------------------------------------------------------------------------

Далеко је Шенген

Потписивање споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ не би, нажалост, довело и до аутоматског стављања Србије на белу шенгенску листу, јер је за то потребно испуњавање других услова, као што су израда поузданих путних исправа, интегрисано управљање границама, потпуно пребацивање контроле границе са војске на полицију, хармонизација визног режима са ЕУ (коме они уводе визе, томе и Србија уводи, и обрнуто), регулисање имиграционе политике и питања азила, однос према пасошима Унмика...