Поново граде реке

Чачак – У Француској су тренутно у току радови на повратку неколико река у првобитно стање. Сличан посао очекује и Немачку, јер Европска унија захтева од својих чланица да рекама врате природно издање, без устава и канала.

Биолог Мартин Шнајдер из немачке фондације „Евро натур” саопштио је ове податке јуче у Чачку, наводећи да су реке Балкана по нетакнутости јединствене на Старом континенту.

– Према хидроморфолошким карактеристикама, 30 одсто балканских река је у првој, а следећих 50 одсто у другој и трећој класи. У Немачкој, са друге стране, само 10 одсто је у првој, а чак половина у четвртој класи – казао је Шнајдер током радионице „Балканске реке – плаво срце Европе” коју су у чачанском хотелу „Београд” приредили фондација „Евро натур” и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије са седиштем у Новом Саду.

Шнајдер је на почетку скупа представио појединости из научне студије о тренутном стању река на Балкану, коју је урадио заједно са географом из Беча, Улрихом Шварцом.

Они су са по једним балканским примером илустровали пет класа нетакнутости. У првој, врхунској, јесте албанска река Вљосе која на току дугом 200 километара има само једну брану и то на средини. Гради се десет година капиталом једне немачке банке, која је управо одустала од даљег финансирања. У другој и трећој класи, такође високо, јесте наша Велика Морава, у четвртој македонска Црна река која је зајажена у тиквешкој котлини, а у петој Дрина јер је преграђена на много места и претворена у вештачки водоток.

Шнајдер и Шварц студијом су обухватили подручје од 449.000 квадратних километара што је, поређења ради, пространије од половине слива Дунава. На балканским водотоцима изграђене су 223 бране веће од једног мегавата и чак 60 од тих устава на услузи је електрана јачим од 50 мегавата. Истовремено, на Балкану се припрема градња чак 441 нове бране у исте сврхе, и Шнајдер сматра да су електричне компаније највећа претња по морфологију река:

– За сваку већу реку имају у плану по ланац електрана, само је Уна изузетак јер су на њој планиране тек једна или две. На реци Добри, код Оточца у Хрватској, подигнута је брана уз велику причу да ће развијати и купалишни туризам, а сад се председник општине хвата за главу јер температура воде у језеру ретко прелази 11 степени. Даље, Европска банка спрема 80 милиона евра за градњу бране Маврово у Македонији, и то у националном парку, промовишући то као унапређење. Није унапређење, већ уништење природе.

Милан Ружић, потпредседник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, подсетио је да је ток Велике Мораве у претходном веку, разним људским интервенцијама, скраћен за чак 100 километара, и да ниједан метар у приобаљу највеће српске реке није проглашен заштићеним подручјем, иако заслужује.

– Тако су, рецимо, нестале небројене врбе и тополе. А хектар топољака за једну годину кроз ваздух и храну донесе добит од 10.000 долара, за разлику од букове шуме где је добит тек 1.500 долара. Међутим, и не чуди што је изостало очување подручја око те реке, јер је Србија једина држава у Европи која је у пет последњих година смањила проценат територије под заштитом, и то са 6,70 на 5,84 одсто – нагласио је Ружић.