Ко то тамо пева у Глогоњу

Глогоњ – По угледу на комшијско Панчево диљем којег су распоређене табле које житеље, али и госте информишу да су у граду који већ деценијама прераста у „српски Холивуд”, у селу Глогоњ решили су да се похвале својим славним филмским данима. Тако је овдашња Месна заједница на излетишту Скела поставила пано који подсећа на прошла времена када је глогоњско парче Тамиша послужило као сценографија неким од најчувенијих остварења домаће кинематографије.

„Наша табла је заправо инфо-еко табла и није постављена случајно на излетишту које је уједно локација снимања неких од најпопуларнијих домаћих филмова. Такође, на територији читавог Глогоња, некада су снимани бројни филмови, па ова табла подсећа на ту занимљиву и вредну прошлост села. Међутим, желели смо и верујемо да би осим исписаних информација она требало да подсети наше мештане и госте да је дужност свих нас да чувамо природу и нашу реку”, кажу у овдашњој месној канцеларији.

Већ први поглед на информативни пано пружа информацију да су баш на тој локацији пале клапе култног филма „Ко то тамо пева” из 1980. године, у режији Слободана Шијана. Конкретно, на самој Скели снимани су кадрови када аутобус фирме „Крстић и син” и путници морају скелом преко реке, као и неколико сцена на самој води. Мештани Глогоња активно негују сећање на тај кинематографски бисер, па је плажа уређена, а туристи и посетиоци села не пропусте да сиђу до Тамиша како би видели тачно место где су „играли” Павле Вујисић, Данило Бата Стојковић, Драган Николић и други великани.

У Глогоњу су поред „Ко то тамо пева” снимани и филмови из холивудске продукције, као и други познати домаћи наслови. Због своје специфичне архитектуре и близине реке, ово село надомак Панчева било је идеална кулиса и за остварења историјске и ратне тематике. Тако су баш овде „Монголи”, у истоименом историјском спектаклу из 1961. године, у италијанско-француској копродукцији, „тутњали” глогоњским шоровима, на челу са великим звездама – оскаровцем Џеком Палансом, Анитом Екберг и тада актуелном мис Шведске. „По наређењу краља” из 1958. године још један је европски филм чије поједине сцене су снимане испред старе Штапске зграде у селу, баш као и телевизијска серија „Песма” (1975) у режији Живојина Павловића рађена према истоименом роману Оскара Давича.

Овај најјужнији део јужног Баната на све стране је сликан и сниман, па су „Крстић и син” знали да продуже до Делиблатске пешчаре и Панчева, где им је био крај пута и последња клапа филма. Ту, у граду који поседује и бефел да је „film friendly”, опет је обалу Тамиша одабрао чувени Карло Понти, за једну од својих најскупљих продукција, када је саградио њујоршки кварт из тридесетих година прошлог века за мини ТВ серију „Мама Лучија”, а неколико месеци Панчевка била је и Софија Лорен.

Читав град педигриране филмске прошлости – његове улице, тргови, кафане, стари културни и индустријски објекти – деценијама и данас кулиса је највећим глумачким именима, које је ова земља имала, али и звездама светског калибра, попут Рејфа Фајнса, Бена Кингслија, Џерарда Батлера и незаборавних и непролазних сцена снимљених баш ту.

Листу од преко 300 жанровски и временски различито позиционираних филмова и серија начињу класици „Маратонци трче почасни круг” и „Ко то тамо пева”, „Скупљачи перја”, „Кад сам био мртав и бео”, „Беса”, „Сирома сам, ал’ сам бесан”, „Балкан експрес”, „Више од игре”, „Још овај пут”, „Хајдук”, „Црна мачка, бели мачор”, „Бранио сам Младу Босну”, „Слепи путник на броду лудака”, „Краљ Петар Први”, до серија „Вук Караџић”, „Заборављени”, „Шешир професора Вујића”, „Рањени орао”, „Чизмаши”, а „сликала” су се и сва околна села у остварењима „Салаш у Малом риту”, „Зимовање у Јакобсфелду”, „Хитлер из нашег сокака” – и десетинама других.

Тој непрегледној колони филмаџија упућени разлоге проналазе пре свега у чињеници да је овај крај близу Београда, главног филмског и продукцијског центра у држави, као и да упркос масовној урбанизацији овде још има много очуваних, аутентичних локација, тако потребних филмским радницима.