Ko to tamo peva u Glogonju

Glogonj – Po ugledu na komšijsko Pančevo diljem kojeg su raspoređene table koje žitelje, ali i goste informišu da su u gradu koji već decenijama prerasta u „srpski Holivud”, u selu Glogonj rešili su da se pohvale svojim slavnim filmskim danima. Tako je ovdašnja Mesna zajednica na izletištu Skela postavila pano koji podseća na prošla vremena kada je glogonjsko parče Tamiša poslužilo kao scenografija nekim od najčuvenijih ostvarenja domaće kinematografije.

„Naša tabla je zapravo info-eko tabla i nije postavljena slučajno na izletištu koje je ujedno lokacija snimanja nekih od najpopularnijih domaćih filmova. Takođe, na teritoriji čitavog Glogonja, nekada su snimani brojni filmovi, pa ova tabla podseća na tu zanimljivu i vrednu prošlost sela. Međutim, želeli smo i verujemo da bi osim ispisanih informacija ona trebalo da podseti naše meštane i goste da je dužnost svih nas da čuvamo prirodu i našu reku”, kažu u ovdašnjoj mesnoj kancelariji.

Već prvi pogled na informativni pano pruža informaciju da su baš na toj lokaciji pale klape kultnog filma „Ko to tamo peva” iz 1980. godine, u režiji Slobodana Šijana. Konkretno, na samoj Skeli snimani su kadrovi kada autobus firme „Krstić i sin” i putnici moraju skelom preko reke, kao i nekoliko scena na samoj vodi. Meštani Glogonja aktivno neguju sećanje na taj kinematografski biser, pa je plaža uređena, a turisti i posetioci sela ne propuste da siđu do Tamiša kako bi videli tačno mesto gde su „igrali” Pavle Vujisić, Danilo Bata Stojković, Dragan Nikolić i drugi velikani.

U Glogonju su pored „Ko to tamo peva” snimani i filmovi iz holivudske produkcije, kao i drugi poznati domaći naslovi. Zbog svoje specifične arhitekture i blizine reke, ovo selo nadomak Pančeva bilo je idealna kulisa i za ostvarenja istorijske i ratne tematike. Tako su baš ovde „Mongoli”, u istoimenom istorijskom spektaklu iz 1961. godine, u italijansko-francuskoj koprodukciji, „tutnjali” glogonjskim šorovima, na čelu sa velikim zvezdama – oskarovcem Džekom Palansom, Anitom Ekberg i tada aktuelnom mis Švedske. „Po naređenju kralja” iz 1958. godine još jedan je evropski film čije pojedine scene su snimane ispred stare Štapske zgrade u selu, baš kao i televizijska serija „Pesma” (1975) u režiji Živojina Pavlovića rađena prema istoimenom romanu Oskara Daviča.

Ovaj najjužniji deo južnog Banata na sve strane je slikan i sniman, pa su „Krstić i sin” znali da produže do Deliblatske peščare i Pančeva, gde im je bio kraj puta i poslednja klapa filma. Tu, u gradu koji poseduje i befel da je „film friendly”, opet je obalu Tamiša odabrao čuveni Karlo Ponti, za jednu od svojih najskupljih produkcija, kada je sagradio njujorški kvart iz tridesetih godina prošlog veka za mini TV seriju „Mama Lučija”, a nekoliko meseci Pančevka bila je i Sofija Loren.

Čitav grad pedigrirane filmske prošlosti – njegove ulice, trgovi, kafane, stari kulturni i industrijski objekti – decenijama i danas kulisa je najvećim glumačkim imenima, koje je ova zemlja imala, ali i zvezdama svetskog kalibra, poput Rejfa Fajnsa, Bena Kingslija, Džerarda Batlera i nezaboravnih i neprolaznih scena snimljenih baš tu.

Listu od preko 300 žanrovski i vremenski različito pozicioniranih filmova i serija načinju klasici „Maratonci trče počasni krug” i „Ko to tamo peva”, „Skupljači perja”, „Kad sam bio mrtav i beo”, „Besa”, „Siroma sam, al’ sam besan”, „Balkan ekspres”, „Više od igre”, „Još ovaj put”, „Hajduk”, „Crna mačka, beli mačor”, „Branio sam Mladu Bosnu”, „Slepi putnik na brodu ludaka”, „Kralj Petar Prvi”, do serija „Vuk Karadžić”, „Zaboravljeni”, „Šešir profesora Vujića”, „Ranjeni orao”, „Čizmaši”, a „slikala” su se i sva okolna sela u ostvarenjima „Salaš u Malom ritu”, „Zimovanje u Jakobsfeldu”, „Hitler iz našeg sokaka” – i desetinama drugih.

Toj nepreglednoj koloni filmadžija upućeni razloge pronalaze pre svega u činjenici da je ovaj kraj blizu Beograda, glavnog filmskog i produkcijskog centra u državi, kao i da uprkos masovnoj urbanizaciji ovde još ima mnogo očuvanih, autentičnih lokacija, tako potrebnih filmskim radnicima.