У Бечу позориште, а не преговори

ИНТЕРВЈУ
За три године мандата ове владе, коју предводи Демократска странка Србије, много је урађено и мислим да имамо много разлога за задовољство, ако направимо поређење са учинцима оних влада у којима су некада биле Српска радикална странка или Демократска странка. Али, за мене је то мање важно, важна је Србија, важан је њен развој. Неколико је поља у којима је постигнуто нешто што бих назвао видним, општим напретком и, такође, са једног другог становишта, нешто што бих назвао усправљање Србије, рекао је Војислав Коштуница, председник Владе Србије, у разговору са члановима уређивачког колегијума "Политике". Разговор је вођен у четвртак, када је Коштуница посетио нашу кућу.

Поткрепљујући своје оцене, српски премијер је подсетио да је бруто друштвени производ у 2006. години порастао више од шест процената, и додао да ће се и у наредним годинама наставити тај тренд. Охрабрујуће су и инвестиције од 6,5 милијарди долара у протекле три године, од чега су четири милијарде остварене у години која је за нама.

Као још једно важно поље напретка, премијер је навео усвајање Устава, као и борбу против корупције. Како је рекао, ту су институције које имају пресудну улогу, полиција и правосуђе, постигле доста. "Или смо, тачније речено, у првој фази нечега што је посао полиције и тужилаштва, а доћи ће и судови на ред судећи бар према овим великим случајевима корупције и великих мафија за које одиста, док нису почеле да падају једна по једна, нисам ни знао, ни готово могао претпоставити да има толико разних имена и облика корупције", оценио је Коштуница и додао да би волео да је могло и више да се уради у свему што је навео.

"Али, сви ти процеси су започети, ту се дубоко загазило и ту повратка нема. И сигуран сам да је то доста", рекао је премијер Србије.

• Мислите ли да је, у односу на постигнуте резултате, цена коју смо платили у погледу све веће незапослености превисока? По неким подацима УН, социјална раслојавања код нас су се још повећала.

– О томе се увек може разговарати и питања и дилеме су потпуно умесни. Цена је несумњиво морала бити плаћена. На крају крајева, треба имати у виду да у целом овом проблему постоји и она чињеница која до сада уопште није поменута, а то су аранжмани које смо имали са међународним финансијским институцијама, које су много тога одређивале. Можда се могло боље проћи, али нека цена је морала бити плаћена. Уверен сам да нам је у много чему маневарски простор био ограничен и да се нешто много више није могло постићи. У сваком случају, успели смо коначно да остваримо све предуслове за снажан економски развој и напредак, што ће пре свега омогућити значајно повећање запослености.

• Има мишљења и да смо можда у неким областима ишли превише радикално у смислу продаје наших предузећа странцима. Имамо тренутно читаве области које нам не припадају, рецимо шећеране, банкарски систем је готово у целини у страним рукама, дуванска индустрија.

– С тим што су се неке ствари десиле пре мандата наше владе.

• Шта ће се дешавати у наредном периоду, хоћемо ли ми ипак сачувати, када говоримо о великим системима као што су НИС, ЕПС, неко државно учешће?

– Да. Када је реч о стратешким, великим јавним предузећима, сигурно је да ће то бити сачувано. У другим случајевима такође је можда могло бити другачије. То смо наследили. Када говорите о индустрији шећера, о, по мени, крајње спорним продајама великих фирми будзашто, у наше време их није било. Није било случајева продаје три фабрике за један евро, или једне фабрике за три евра, али, у сваком случају, сигуран сам када је реч о јавним предузећима да грешке које су правиле неке друге посткомунистичке државе неће бити направљене. Неке од њих су већ ушле у Европску унију. Овде се то сигурно неће десити. Мислим да ће, било која влада да дође, то чувати.

• Једно од Ваших обећања на почетку мандата било је да ћете испитати спорне приватизације. Да ли сада можете да кажете да није било неких случајева који су спорни, бар кад је реч о већим компанијама?

– Било је случајева који су се нашли пред судовима, а негде смо се суочили, да не улазим дубље у ту ствар, са нечим што су стечена права и неисправљиве ствари. Било је и компликација везаних за питања потраживања и дуговања, што је довело и до спорова између неколико земаља. Верујем да смо на најбољи могући начин распетљавали те проблеме, поштујући увек оно што намећу закони.

• На нашем тржишту постоје монополи. У Београду је то "Делта". Шта влада ту може да уради? Да ли моћни људи, који поседују огромне капитале, покушавају да утичу на политичке факторе? Утисак је да утичу.

– Када је реч о Влади Србије уверен сам не само да он није суштински, већ да на политику владе и њене одлуке такав утицај уопште не постоји. Од стране владе нема повлашћених када је реч о власницима великих фирми, о богатим људима и тајкунима. С друге стране, у сваком друштву имате непрестану борбу утицаја, тако да то сигурно постоји и код нас, као што постоји утицај сваког грађанина који може да утиче на политику владе својим гласом.

• Постоји помало непријатан осећај да је Богољуб Карић једини од тајкуна који је "пао" и то кад је директно ушао у политику, после оптужби за куповину посланичких мандата. То подсећа на Путинов модел.

– Потребно је време да се све сагледа, али када је реч о "Мобтелу" најчвршћи доказ да се на томе радило од самог почетка јесте да је влада, увелико пре него што се отворио случај Карић, покушала да преко комисије утврди праву власничку структуру. С тим смо почели. На исти начин нам се замерају и удари на поједине мафије. Међутим, за такав обрачун са организованим криминалом и мафијом било нам је потребно време да се све озбиљно и ваљано припреми. Напросто, за прави обрачун са криминалом потребно је време. Ви не можете ударити на све те мафије истовремено и у неколико дана.

• Како објашњавате да многи кључни учесници тих афера, неки се помињу чак као вође тог незаконитог посла, још нису у домашају закона?

– И ту је потребно неко време. Има много оних, и у земљама које имају стабилније институције, јаче правосуђе, који су измицали закону чак и деценијама. Такви случајеви постоје. Ни овде не може бити битно другачије али то је просто почело и мислим да овај ударац, који има изузетан значај, а који је нанет мафији, неће стати.

• Ипак, да сте Ви сада у опозицији и да у изборној години крену хапшења људи који су оптужени за организовани криминал, да ли би Вама то изгледало као случајност?

– Много тога је почело и раније. Највећи део тих случајева је отворен пре него што смо знали када ће тачно бити избори. То је прва ствар коју треба имати на уму, а друга је, да се послужимо оном народном – боље икада него никада. А иза тога одмах се поставља питање – а зашто то неко пре није урадио. Није то тако једноставно. Нама би сигурно било лакше да је то покренуто раније, као што ће некоме сутра бити лакше, јер смо то ми урадили.