У Бечу позориште, а не преговори

• Јесте ли задовољни садашњим радом служби безбедности кад је реч о сарадњи с Хашким трибуналом?

– Овим што је урађено у протеклих неколико месеци од када су тај посао координирали специјални тужилац за ратне злочине Вукчевић и председник Националног савета Љајић – јесам. Постигнута је координација и Брисел је то уочио. Са друге стране, не треба се заваравати. Постоји и у нашем суседству држава у којој се такође трага за једним бројем оптужених за ратне злочине, у којима је свеколико присуство разноразних војски и обавештајних служби, па ништа нису урадили. Као што сте видели у извештајима Карле дел Понте, она се осврнула и на несарадњу тих служби. Најдискретнија је била, морам рећи, када се ради о службама Унмика и Кфора. То је рекла "издалека", у пола гласа, да се не чује, али, просто, то је одговорност коју и други деле. Није само реч о нама.

• А Косово? Време ту игра нарочито битну улогу.

– Ми време, када је реч о Косову, нисмо помињали – помињала је међународна заједница, њени најмоћнији чиниоци. Чини ми се да они имају проблем са временом, да су они поставили те рокове. Показало се да се у тим роковима ствари не могу решавати и мислим да је то један од првих резултата једне заиста снажне дипломатске акције коју су водили сви у Србији, цео преговарачки тим, и влада, и председник, и координатори преговарачког тима, и Скупштина.

За мене је заиста изненађујуће колико су се ствари промениле за само годину дана. Један од наших америчких познаника који има више слуха за ову ствар повремено је говорио својим колегама у Вашингтону: поменули сте 2006. годину – опекли сте се. Сада је боље да не спомињете причу о роковима у 2007. години. Не кажем то због тога што је нека наша намера да ствари одуговлачимо, да купујемо време, него зато што је то просто тако.

Година 2006. протраћена је година што се тиче преговора. Оно што се дешавало у Бечу више личи на позоришну представу него на преговоре. Међународни преговарач Марти Ахтисари се појављивао на почетку састанака, а после тога их је препуштао саветницима и тога је било небројано много. Намера је у једном тренутку била, после тог чувеног састанка на врху 24. јула, да почне једна серија састанака у августу, сваког другог дана. Али, од свега тога није било ништа. Једино што смо добили у августу је нешто што је увелико компромитовало Ахтисарија као преговарача, а то је његова изјава да су Срби као народ криви.

• Да ли очекујете даље директне разговоре са Албанцима после објављивања Ахтисаријевог предлога?

– Пошто их до сада није било, било би логично да до њих и дође. Међутим, све оно што је логично демантује се једноставно у Ахтисаријевом приступу преговорима. Видећемо. Оно што знам јесте да постоји Повеља УН и јасно правило о територијалном интегритету и суверенитету постојећих држава, да је апсолутна бесмислица да је Косово изузетан случај. Сваки случај је посебан, али међународно право и постоји да би сваки посебан случај био подведен под општу норму. Дакле, ти инвентивни умови који су саопштили да је Косово изузетак, па на њега неће применити Повељу УН, треба то да објасне. Међутим, нико од њих није то објаснио. Колико видим, нема сагласности у Контакт групи да је Косово изузетак. А ни међу сталним чланицама Савета безбедности. Онда се враћамо на то да је потребно тражити решење у оквиру нечега што је међународно право, и то ће бити лакше. Разговарајући последњи пут са Френком Визнером у Београду, ја сам му управо то рекао. Мислим да је лако доћи до решења уколико се држимо међународног права, а уколико га кршимо стварамо само дубљи и већи проблем.

• Верујете ли да ће став Русије остати какав је сада?

– У то сам заиста уверен. Да не образлажем зашто је то тако, али на основу онога што знам и онога што могу претпоставити, мислим да у руском ставу неће бити никакве промене и да је тај принципијелан став сада нешто што је константно. Мислим да ће решење за Косово морати да се тражи у оквиру компромиса каквих на овом подручју има. Једна земља је постојала, распала се, појавило се много оригиналних решења. Дејтонски споразум је врло необичан, Охридски споразум такође. За аутономију Косова и Метохије треба наћи решење које мора да буде одрживо, наравно унутар државе Србије.

------------------------------------------------------------------------

Нисам знао да се Младић крио у војним објектима 2002.

• На последњој конференцији за новинаре, поводом хиљаду дана рада владе, рекли сте да би сарадња са Хашким трибуналом била лакше решена да је из Брисела стигла охрабрујућа порука уместо оне која је стигла – прекид преговора. Да ли то значи да би Ратко Младић био у Хагу?

– Мислим да би била другачија атмосфера. Просто, за сваки посао са којим смо суочени, уколико постоји нека врста охрабрења, нека врста подстицаја, онда се у то иде лакше. У том случају, опет и они други који се томе одупиру једноставно бивају обесхрабрени.

• Ваш саветник Владета Јанковић каже да неки западни кругови врше притисак на Вас да се појавите на националној телевизији и да кажете да ће Ратко Младић бити ухапшен.

– Ја сам то сам урадио. Урадио сам то више пута, поновио сам, нарочито на једној конференцији за новинаре, а и неколико пута после тога, а затим смо документацију о томе са сајта владе на енглеском језику доставили онима који тврде да то није речено. Ја јесам то говорио. Говорио сам нашим речником о томе да је потребно да се сарадња приведе крају, да се Младић лоцира, приведе и изручи Хашком трибуналу. Али, по мени, решење није у нечему што треба изговорити и шта ће неко рећи.

• Чини се да је проблем то што није изговорена реч ухапсити.

– Јесте, зато што је "привести" израз који се користи у нашем законодавству. Ствар је и правне и опште традиције. У другим земљама, рецимо, имате постер на коме пише "wаnted" и тако се све решава. Код нас је, међутим, другачије.

• Један део политичких странака и невладиних организација Вас означава као кривца што је питање Ратка Младића и даље препрека за прикључивање ЕУ. Да ли лично осећате одговорност за период када сте били председник СРЈ, и сада када сте на челу владе, што Ратко Младић није у Хагу?

– Раније, када сам био председник Југославије, то питање једноставно било је нерешиво док није донет Закон о сарадњи са Хашким трибуналом. Закон је донет почетком априла 2002. Пре тога није било правног основа. Пре тога се није могло ништа радити. Затим, морам рећи, ствари су врло брзо почеле да добијају други ток, почели су преговори о нечему што се касније трансформисало од СРЈ у државну заједницу, затим су почели преговори са Бриселом, дошла су два круга председничких избора... Просто, такав је био след догађаја.

• Према извештају Војнобезбедносне агенције, Младић је боравио у објектима Војске до 1. јуна 2002. године, што се могло чути и на суђењу Младићевим "јатацима", кад је закон већ био на снази. Пуковник ВБА је недавно сведочио да је тада лично испратио Младића из касарне, а затим известио шефа ВБА генерала Ацу Томића о томе. Зар по том закону није требало да га ухапси, а не да га прати из објекта?

– То ће се све разјаснити у судском поступку. Нема разлога да некоме верујемо унапред, или да сумњамо у било чију реч. Просто, ствари треба утврдити. И када је реч о Ратку Младићу сигурно је да су се ствари потпуно промениле после доношења закона и расписивања потернице. На крају крајева, јесте тачно – није тачно, помињана су и нека ранија појављивања Ратка Младића на неким утакмицама, свадбама итд. За нас је важно да је тај закон донет 2002. године, за нас је важно да се та ствар приведе крају због преговора о стабилизацији и придруживању и то је обавеза која је преостала независно од споразума. Чињено је све да дође до тога, постоји читава документација коју је направио тим за спровођење акционог плана и то је то. Све друго је скретање пажње са праве теме и све друго нас неће довести до решења ове ствари. Решење није у томе шта је било 2001, или 2000. итд. већ у ономе што је данас. Ту се заиста много чини и опет се враћам на то да је било више разумевања, да преговори нису прекинути, чини ми се да би укупна атмосфера била повољнија за коначан завршетак сарадње.

• Да ли сте Ви тада као председник Врховног савета одбране имали нека сазнања да се Младић крије у војним објектима?

– Не.

• А да ли сте после о томе разговарали са Ацом Томићем?

– Нисам. Овде нам историја неће помоћи, она може да разјасни неке правне недоумице. Овде нам историја, недавна историја, ништа не решава. Решава оно што се ради сада.

------------------------------------------------------------------------

Нећемо мењати државотворну политику

• Ви имате претензије да водите владу и у идућем периоду. Истраживања показују да ниједна листа неће бити у стању да освоји већину и да формира владу. Да ли можете да кажете ко су Вам најближи коалициони партнери?

– Мислим да ће на то питање моћи да се одговори тек после избора. И никада раније нисам одговарао на њега пре избора. После избора ће морати озбиљно да се разговара о тражењу решења за све ове послове који су започети. Говоримо о Косову, о преговорима о споразуму о стабилизацији и придруживању... Просто, ми ћемо морати да дођемо до једног коалиционог споразума који, уз то, неће бити споразум о подели места у влади, већ ће у првом реду бити један политички договор о даљем правцу развоја. То смо имали и 2004. године.

У сваком случају, ми нашу државотворну политику нећемо мењати, у то будите сигурни. Нас можете видети у сарадњи са неким, или не видети у сарадњи са неким другим, али ово је политика која је вођена исувише дуго да би се мењала.