Украјински „дан Д”

За Украјину je 19. децембар „дан Д” јер Европски савет тада треба да одлучи да ли је бивша совјетска република спремна да постане кандидат за улазак у Европску унију. У Кијеву се надају позитивном одговору.

Реч је о земљи која по величини своје територије појединачно превазилази све чланице уније, има близу 50 милиона становника, стабилну привреду...

Пријем Украјине у ЕУ био би стратешки потез за обе стране.

О свему наведеном разговарали смо са украјинским амбасадором у Србији, господином Виктором Недопасом.

Шта би за Украјину значило чланство у ЕУ?

То је избор: или ћете сопствене проблеме решавати сами, или у европској заједници. Зато је важно ући у чланство, како бисмо и у тешким временима осећали подршку других. Ми се, на жалост, налазимо тек на почетку уласка у ЕУ и први задатак нам је потписивање Споразума о асоцијацији, оно што је Србија урадила још пре неку годину. Једно од питања о којима смо разговарали са Бриселом је рок важења овог споразума. ЕУ је инсистирала да он буде без рокова, а ми да му важност не буде више од 10 година. Толико времена је довољно да Украјина испуни тражене услове.

Постоје назнаке да би ЕУмогла да крене путем подела на утицајне и мање утицајне чланице.Где би ту било место Украјине?

Подела на „стару и нову”, или „мање развијену и више развијену” Европу већ је критикована и код нас и у ЕУ. Лисабонским споразумом није предвиђена било каква слична подела. Основни принцип је да су све државе равноправне.

Имајући поменуто у виду,да ли је сада прави тренутак за кандидатски статус у заједници која има толико проблема?

Ничији проблеми нису настали из чланства у ЕУ. Највећа кривица пада на руководства тих земаља која су и планирали макроекономске показатеље. Али, да су Грчка, Италија, Шпанија, Португалија биле ван ЕУ сигурно би теже поднеле садашње проблеме. Подршка других чланица, као и формирање стабилизационог фонда, сведочи о томе да су основни принципи ЕУ о међусобној подршци – корисни.

У плановима руског премијера Владимира Путина, Украјина фигурира као потенцијални члан Евроазијске уније.

Русија има пуно идеја у вези са реинтеграцијом земаља бившег СССР-а. Када је реч о Украјини треба разликовати политичку интеграцију од економске. Нама политичка интеграција, за сада, није интересантна, пошто смо усмерени на ЕУ. Слично је и са односом према Царинској унији, која декларише економске принципе, а у ствари је политичка организација.

Украјина је истакла и кандидатуру за чланство у НАТО. Та кандидатура је тренутно „замрзнута”.

У спољној политици Украјине јасно је наглашена војна неутралност. Раније је у нашем националном законодавству стајало да је циљ чланство у НАТО. Тај принцип је промењен, али практична сарадња са алијансом се није променила. Сарађујемо на основу Акционог плана о чланству, који су потписале и друге државе које тек треба да уђу у НАТО.

Прошло је двадесет година од када је Украјина поново стекла независност. Да ли су, и у којој мери, испуњене наде и жеље украјинских грађана?

Током ових 20 година смо изградили Украјину као самосталну државу у којој функционишу политичке структуре, економија, институције социјалне заштите. Најбитније је да знамо шта треба да радимо, да не измишљамо нешто ново, него да се водимо критеријумима који важе за државе ЕУ, као и оне које желе да постану њене чланице. Потребно је само да за то пронађемо праве механизме и постигнемо ниво социјалног стандарда који би био одговарајући за наше грађане. Уосталом, 1991. просечна плата запосленог износила је око 20 долара, а сада је већ 500.

Шта за Украјину значи недавно пуштање у рад гасовода „Северни ток” и планирана изградња„Јужног”?

„Северни” и „Јужни ток” нису само економски него, пре свега, политички пројекти. Они би могли да буду инструмент притиска Русије на Украјину јер се њиховим коришћењем смањује транспорт кроз нашу земљу, а то за нас значи мању зараду.

„Северни ток” користи гас са северних руских територија што не утиче на транспорт преко Украјине. Са „Јужним током” ситуација је сасвим другачија. Не зна се одакле ће стизати њему намењен гас. Нису одређени ни извори финансирања, а процењује се да ће цена пројекта бити између 15 и 25 милијарди долара. Модернизација украјинског гасовода коштала би десет пута јефтиније.

Украјина је један од организатора предстојећег фудбалског шампионата –„Евро 2012”.

Европски шампионат је за нас велики догађај, од којег много очекујемо. Пре свега у развоју инфраструктуре. Обновљени су стари хотели, изграђени нови, обновљени аеродроми, путеви. Свет ће се отворити за Украјину, и Украјина за свет. У том смислу, и увођење безвизног режима између наше две земље, 8. децембра, допринеће да Украјинци боље упознају Србију, а Срби нашу земљу.